Čekovi preživeli kartice, “obrnu” i do 300 miliona evra godišnje

Dok budućnost već kuca na vrta, kod nas u prodavnicama još se strpljivo ispisuju čekovi za odloženo plaćanje. Samo tokom prvo pola godine kod nas su banke izdale 3,7 miliona čekova. Podaci za prethodnu godinu govore da je čekovima plaćena roba vredna 35,8 milijardi dinara. Čekovi su opstali jer plaćanje na kraće rokove ide beskamatno dok kod kartica ima troškova. Trgovcima je stalo do toga da povećaju promet pa ček i poček zato ne šalju u penziju.

Koliko je ček stvarno dobra pogodnost, koliko je jeftiniji od kartica i jesu li potrošači zaštićeni kada njime plaćaju na poček?

U Srbiji su sve trgovine u obavezi da primaju čekove banaka koje posluju na našem tržištu. Međutim, da li će ček primati na jednu, dve ili više rata zavisi od svakog trgovca ponaosob. Ukoliko čekove prima na odloženo plaćanje, to je finansijska pogodba s oročenom otplatom. Taj vid plaćanja regulisan je članom 47 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. To podrazumeva odloženo plaćanje duga u utvrđenom periodu. Trgovac je dužan da poštuje pogodbu, ali, ukoliko se dogodi da ček naplati ranije, potrošač treba da se obrati Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije i traži zaštitu od Sektora za zaštitu potrošača, odnosno da podnese prigovor.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da trgovci danas mnogo više poštuju naplatu čeka prema dogovorenom datumu nego pre te da na to ima znatno manje pritužbi nego prethodnih godina. Oni smatraju da bi bilo bolje da se kupcima odobravaju potrošački krediti pod povoljnijim uslovima. Tada bi bili više zaštićeni.

Trgovcima ček dobro dođe zbog prometa, a potrošači štede na kamati. Kod nas se čekovi koriste najviše za kupovinu garderobe, obuće, tehničke robe. Tu su rokovi od 90 dana pa i do šest meseci. Najkraće se čekom može pokrivati kupovina u prodavnicama prehrambe robe – do 45 dana. Veliki trgovinski lanci daju pred praznike odloženo na duži rok i na čekove ili na kartice, ali samo kod svoje banke.

Što se tiče kreditnih kartica, njima se roba može plaćati na odloženo, ali tu je kamata koja se najčešće kreće od 2,5 do tri odsto mesečno. Pojedine banke ne zaračunavaju kamatu kod kupovine za kraće rokove i trgovce s kojima imaju sklopljene aranžmane, ali često se kod plaćanja skida jednokaratni trošak koji obično iznosi 500 dinara. Tako se povećava trošak koji snosi potrošač. Druge finansijske kuće nemaju ni taj trošak za ugovore zaključene sa svojim trgovcima. Zato bi pre dolaska u kupovinu trebalo posetiti sajt banke ili trgovačke kuće.

Izvor: dnevnik.rs