Bio jednom jedan čovek, hipohondar kad je posredi bilo njegovo zdravlje, a iznad svega se bojao dana kad će doći smrt. Jednoga dana, među tolikim ludim idejama, padne mu na pamet da je možda već mrtav. Pa je upitao svoju ženu: Reci mi, ženo, da nisam ja mrtav? Žena se smejala i rekla mu da dotakne ruke i noge. – Vidiš? Tople su. Dobro, to znači da si živ. Da si mrtav, ruke i noge bile bi ti ledene.
Čoveku se odgovor učini razumnim pa se smiri. Nakon nekoliko nedelja, jednog snežnog dana, čovek je otišao u šumu seći drva. Kad je došao u šumu, skinuo je rukavice i počeo sekirom seći stabla. Bez razmišljanja pređe rukom po čelu i primeti da je hladno. Priseti se šta je rekla njegova žena, skine cipele i čarape i užasnuto utvrdi da su mu i noge ledene.
U tom trenutku nije uopšte sumnjao: shvatio je da je mrtav.
