Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Vitorog“



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Kantina“

Zanimljivosti

Da li je promaja zaista opasna?

Nauka daje odgovor na „najveći srpski strah“

Objavljeno

Fotografija: Alistar MacRobert

Mnogi među nama navikli su da često provetravaju svoje domove tokom i nakon pandemije, ali uvreženo je mišljenje da su neke osobe osetljivije na promaju od drugih i veruju da se zbog prevelike cirkulacije vazduha mogu prehladiti. A što na to kaže nauka?

Jesu li utemeljena upozorenja poput ovoga: “Zatvori prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!” Lekari kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već zbog virusa. Ali dodaju da izloženost promaji utiče na naš organizam tako što se na našoj koži i ispod nje odvijaju procesi koji mogu da rezultiraju curenjem nosa ili ukočenim vratom.

Promaja je povezana s tzv. indeksom hlađenja, odnosno subjektivnim osećajem vetrovitog vremena na koži. Što je veća brzina vetra, to je osećaj temperature niži, odnosno pothlađivanje je brže.

“Kada je temperatura minus 5 stepeni Celzijusa, a vi ste negde napolju i ne duva vjtar, vaše telo zagreva tanak sloj vazduha blizu kože”, pojasnio je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, glavni sekretar nemačkog udruženja za otorinolaringologiju, hirurgiju glave i vrata.

Poput mokrog odela u hladnoj vodi

Taj tanki sloj vazduha izoluje vas od hladnoće. Ali hladan vetar koji duva po vašem telu rasteruje tu toplinu. Što jače duva, telo brže gubi toplinu i počinjete da osjećate hladnoću.

Taj učinak se pojačava ako vam je koža mokra, na primer od znoja, jer vazduh koji struji utiče na brže isparavanje vlage i tako brže “odnosi” toplinu iz tela nego vazduh koji miruje.

Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnom vazduhu, koji osećamo kao promaju, krvni sudovi se sužavaju, smanjujući protok krvi da bi se smanjio gubitak topline iz tople krvi.

To može da utiče i na sluznicu nosa i grla. Promaja deluje tako da ih isušuje, oslabljujući njihovu imunsku odbranu i vas čini osetljivijima na viruse prehlade, pojasnio je dr Dajtmer.

Ali ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji.

Dr Mihael Deg, član nemačkog udruženja otorinolaringologa (BVHNO) pominje još jednu moguću posledicu promaje: ukočenost vrata, naročito po toplom vremenu.

“Ako vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili vrlo blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva preko vaše tople i neretko oznojene kože u nekim slučajevima može da rezultira napetošću u području vrata”, tvrdi Deg.

Dodaje da telo svojom temperaturom uvek nastoji da se prilagodi uslovima u okolini.

“Na površini naše kože nalaze se receptori koji mere temperaturu kože”, objašnjava Deg. “Problem s blagom promajaom je u tomu što je razlika u temperaturi vrlo mala pa termoreceptori ne uspevaju da je detektuju.”

Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može da utiče na sužavanje krvnih sudova u predelu vrata i posledično da dovede do napetosti mišića koji se nalaze ispod.

I šta onda da učinite da vas “promaja ne ubije”?

Pre svega uključujte ventilatore po vrlo toplom vremenu samo nakratko i pazite da vam ne budu preblizu. Da se ne biste pothladili od isparavanja vode na koži nakon plivanja, odmah skinite mokri kupaći kostim.

I premda bi moglo da vam godi kada biste u potpunosti otvorili prozore automobila u kojem se vozite, a pritom ste i znojavi, bolje nemojte. A koristite li klima-uređaj nemojte da dopuste da ventilacija duva direktno u vas.

Slobodno provetravajte prostorije i zimi, kada je napolju vrlo hladno. Ako ste zdravi stručnjaci preporučuju da širom otvorite prozore na nekoliko minuta kako biste omogućili ulazak svežeg vazduhaa u prostoriju.

Ako vam je pritom hladno zbog vjetra, nakratko obucite još jedan sloj tople odeće ili jednostavno privremeno izađite iz prostorije.

Izvor: rs.n1info.com

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne