Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Bravo

Zanimljivosti

Da li nam treba baš osam sati sna, osam čaša vode ili 10.000 koraka dnevno?

I drugi saveti lekara

Objavljeno

Fotografija: Arek Adeoyo

Ako vam je fokus ikad bio na vlastitom zdravlju i onome što zovemo zdravim načinom života, verovatno ste povremeno naišli na opšte zdravstvene savete u vezi sa tim koliko bi dnevno trebalo hodati, koliko, šta i kada jesti i piti ili koliko spavati. No, da li zaista treba u danu da napravimo baš 10.000 koraka da bi bili zdravi i fit? Ili da popijemo osam čaša vode i odspavamo osam sati?

Prema američkoj naučnici i savetnici za vežbanje i održavanje kondicije Tamari Hju-Batler, neki od tih saveta su dosta uopšteni, a prave norme zavise od više uzročnika i mogu za svakoga biti drugačije. Ona tako za dnevni unos vode za The Sun kaže da količina vode koja je čoveku potrebna zavisi pre svega od njegove telesne težine, zatim od spoljne temperature, nivoa telesne aktivnosti i slično.

Deset hiljada koraka dnevno

Brojka od 10 000 datira još od Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine kad je jedna japanska firma prodavala pedometar, koji je doživeo svetski uspeh, a brojka od 10.000 ljudima je ostala u uhu.

Novo istraživanje s Harvarda nekoliko godina je pratilo 16.000 žena u sedamdesetim, a istraživači su im beležili broj dnevno pređenih koraka, kao i vreme i uzroke smrti.

Četiri godine kasnije, njih 504 je umrlo, a prosečni broj dnevnih koraka onih koje su živjele duže bio je 5500.

Pet porcija voća i povrća dnevno

Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu otkrili su da je, iako pet porcija voća i povrća dnevno može da smanji rizik od karcinoma, bolesti srca i moždanog udara, najbolje pojesti dvostruko toliko.

Istraživanje je objavljeno u International Journal of Epidemiology, a pokazalo je da je 800 grama ili deset porcija dnevno najviše štitilo od navedenih bolesti, a autor istraživanja doktor Dagfin On kaže da bi se, kad bismo svi konzumirali deset porcija dnevno, u svetu svake godine sprečilo oko 7,8 miliona preranih smrti.

Osam sati sna dnevno

Poznato je da san popravlja imunološki sistem i mentalno stanje, te da može i da smanji rizik od nekih ozbiljnijih bolesti poput dijabetesa tipa 2 ili bolesti srca, ali koliko nam je sna za to stvarno potrebno?

Britanska Nacionalna fondacija za zdravlje spavanja kaže da je zdravim odraslim osobama potrebno sedam do devet sati sna tokom noći, bebe, mala deca i tinejdžeri nešto više od toga, a svi stariji od 65 godina sedam do osam sati sna. Isto tako oni koji spavaju manje od šest sati dnevno imaju, prema stručnjacima sa Univerziteta u Edinburgu, 30 posto veću verovatnoću za razvoj demencije u starosti.

Osam čaša vode dnevno

Preporuke o osam čaša vode dnevno datiraju još iz 1945. godine, kad se smatralo da je većini odraslih potrebno oko 2,5 litara vode dnevno, što je jedan mililitar za svaku kaloriju hrane. Slični savjeti vrede i danas, iako nisu svi lekari složni oko toga treba li popiti toliko vode ili je bolje vodu u organizam unositi kroz razne namirnice bogate vodom.

Pedijatar Aron Kerol ističe da većina našeg unosa vode dolazi iz izvora poput voća i povrća, piva, čaja i kafe, a naučnica Tamara Hju-Batler kaže da potrebna količina vode zavisi od nivoa telesne aktivnosti pojedinca, od njegove telesne težine i spoljne temperature.

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se 400 kalorija unese za doručak i po 600 za ručak i večeru, a razlika se može nadoknaditi napicima i grickalicama između obroka, no neki stručnjaci ističu i da ne bi trebalo da se broji unos kalorija, jer ih ionako svi različito brzo sagorevamo.

Ne više od šest grama soli dnevno

So je neophodna za zdrav nervni sistem i održavanje mišića u pokretu, ali preterivanje povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Britanske vladine smernice kažu da zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da konzumiraju više od šest grama dnevno, a udruženje Action On Salt kaže da većina ljudi dnevno potroši 8,1 gram soli, a kad bismo to smanjili za 25 posto, smanjili bismo i moždane udare za 22 posto, a srčane za 16 posto.

Zdravi Indeks telesne mase (BMI) je između 18,5 i 24,9. BMI se koristi za kategorizaciju zdravlja: Visok ili nizak BMI može tako biti pokazatelj loše ishrane, niskog nivoa aktivnosti ili visokog stresa, a izračunava se deljenjem težine u kilogramima s visinom u centimetrima. Raspon od 18,5 do 24,9 BMI smatra se zdravim, a sve ispod toga je neuhranjenost, odnosno iznad je gojaznost.

Ipak, sam BMI ne može biti odraz nečijeg celokupnog stanja organizma – tome u prilog idu i primeri profesionalnih sportista, najčešće boksera i ragbista koje zbog velike mišićne mase BMI može da svrsta među gojazne, premda nemaju mnogo masnoća u telu i potpuno su zdravi, prenosi Večernji list.

Izvor: rs.n1info.com

Popularne