Širom sveta danas se obeležava Dan Kafe, najpopularnijeg napitka, bez kojeg većina stanovnika sveta ne može da zamisli početak dana.

Sve do nedavno, ovaj dan se u većini zemalja obeležavao 29. septembra, ali kako je određeno od Međunarodne organizacije za kafu, prvi zvaničan datum je 1. oktobar, koji je obeležen prvi put 2015. godine u Milanu. Tako se ovaj datum koristi za promociju i slavljenje kafe kao napitka, i propraćen je događajima širom sveta.

Mnogi ne bi mogli da zamisle dan bez nje. Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i smatra se najpopularnijim pićem na planeti, posle vode. Kafa nikad nije bila popularnija, procenjuje se da se dnevno popije tri milijardi šoljica ovog napitka.

Na ovaj dan se takođe odaje priznanje ljudima širom sveta – plantažerima, farmerima, vlasnicima kafića, i mnogim drugima – koji vredno učestvuju u spremanju napitka kog svi volimo.

Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su tuska kafa, espresso, kapućino.. Biljke kafe se uzgajaju u 70 zemalja, prvenstveno u ekvatorijalnim regionima južne Amerike, južne Azije, Indije i Afrike.

Otkrivena je u Etiopiji, i to, kako tvrdi legenda, kada je jedan pastir primetio neobično ponašanje svojih koza koje su postale hiperaktivne nakon što bi obrstile crvene bobice sa grmlja, navodi portal Kafica.rs.

Turci i Holanđani su je doneli u Evropu, gde je najviše piju Finci. Amerikanci su na svetskom nivou najveći potrošači kafe jer dnevno popiju oko 450 miliona šoljica.

Najveći izvoznici kafe su Brazil (31 odsto) i Vijetnam (25 odsto), a slede Kolumbija, Honduras, Indija, Indonezija…

Kada sazru zrna kafe se ubiraju, obrađuju i suše, nakon toga se prže i melju, a kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku.

Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju i anksioznost. Smrtonosna doza kofeina je 100 šoljica kafe.

Stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna količina devet šoljica dnevno, ali pošto se za četiri do šest sati uticaj kofeina izgubi, dnevna doza može biti i veća.

Turska kafa

Na našim prostorima je naziv “turska kafa” postao ustaljen termin za crnu kafu mada se način pripreme mnogo razlike od načina pripreme u ovoj istočnoj zemlji. U odnosu na ostale vrste kafe, crna kafa se razlikuje pre svega po crnom talogu koji ostavlja za sobom. Postoje različiti načini pripreme ove kafe a iz iskustva možemo reći da razlika u načinu pripreme utiče i na ukus samog napitka. Da budemo precizni, ukus ostaje isti ali se aroma koju napitak ima u mnogome razlikuje. Evo par načina pripreme. Metoda 1. U posudu za kuvanje kafe (džezva, kuvalo ili u čemu god da kuvate), sipate vodu. Zagrevate sve dok momenta dok voda ne počne da ključa nakon čega u tu posudu sipate kafu. Koliko ćete kafe sipati zavisi od toga koliko jaku kafu volite da pijete kao i koju količinu vode ste sipali. Nakon toga, promešate kako bi se dodata kafa rastopila u vodi nakon čega vratite dodatno zagrevanje. Kada vidite da je kafa počela da vri odmah skinite. Nemojte dozvoli da napitak iskipi jer ćete pokvariti ukus. Sačekajte malo da se soc slegne i sipajte u šolju. Metoda 2. U posudu u kojoj kuvate kafu sipajte kafu. Količina koju ćete sipati zavisi od toga koliko jaku kafu želite odnosno za koliko osoba pravite. Naša preporuka je da sipate DO 1,5 kafenih kašičica kafe na jednu šoljicu. Nakon toga sipajte vodu u posudu. Kuvajte kafu sve dok momenta dok kafa ne krene da se podiže a tečnost ključa. Obratite pažnju da tečnost ne iskipi van posude. Sačekajte malo da se kafa slegne i sipajte u šoljicu. Metoda 3. U posudu za kuvanje kafe sipajte vodu i zagrevajte dok voda ne počne da ključa. Dok se to ne desi, u šolju sipajte kafu i po želi dodajte šećer ili cimet. Ključalom vodom prelijte kafu u šolji, promešajte, i napitak je spreman.

Espresso kafa

Kratki kafeni napitak koga ima oko 40 ml u šoljici i može se ispiti u jednom gutljaju. Espresso se pravi od posebnih vrsta kafe (robuste i arabike) uz pomoć aparata za kafu kod kojih se vrela voda pod jakim pritiskom propušta kroz krupnije mlevenu kafu. Mnogima je ova količina kafe nedovoljna pa se danas sve češće pije produženi (dupli) espresso. Razlika je što se kod produženog espressa dodaje malo veća količina vode ili mleka zavisno od ukusa. Za pripremu italijanskog espressa potrebno je:

Za početak znajte da vam je ovo potrebna oprema: kafe aparat, kafa, šoljica

Zagrejte kafe aparat na određenu temperaturu. U dozer za kafu sipajte samlevenu kafu (obično je to između 5 i 7 grama).

Dozer dobro stegnite. Proverite da li je šoljica za kafu topla, jer ako kafa curi u hladnu šoljicu brže će se ohladiti, a neće ni uspeti da razvije svu aromu.

Pustite kafu da curi niz zidove šoljice kako bi pena, ili ’kajmak’ kako mi kažemo, bila što kvalitetnija.

Nakon što se šoljica napunila do najviše ¾ svoje zapremine, zaustavite curenje kafe i sklonite šoljicu ispod dozera.

Kafa je gotova, sada je po želji još samo treba zašećeriti i eventualno obogatiti mlekom ili nekom aromom.

Filter kafa

Filter kafa je način pripreme koji je kod nas najmanje zastupljen. Filtrirana kafa može da se napravi u aparatima koji u sebi imaju ugrađen stalni ili izmenjljivi filter. Drugi način jeste da se vrućom vodom prelije mlevena kafa koja se nalazi u filter koji je postavljen na levak. Za ovakav način pripreme kafa se obično melje nešto krupnije nego za espresso kafu. Filter kafa se najviše koristi u zapadnim zemljama a posebno u Severnoj Americi, dok se kod nas slabije koristi kako se smatra da je ovakva kafa previše razblažena.  

Instant kafa

Kafa koja se, zahvaljujući specijalnoj tehnologiji obrade kafenog zrna trenutno rastvara u toploj vodi. Postoji u različitim kombinacijama (sa dehidriranim mlekom, šećerom, raznim aromama) a ovaj oblik kafe je pogodan kada je potrebno brza priprema. Danas se jako veliki broj ljudi odlučuje na šolju instant kafe. Najpopularniji su svakako 2 u 1 odnosno 3 u 1 sa svojim varijacijama. Najpoznatije marke su svakako Nescafe i Grand. Ipak u ovim kafama ima najmanje same kafe koja je lošijeg. Više ima šećera u kombinaciji sa biljnom masti, glukoznim sirupom, aromama i ostalim dodacima koji daju karakterističan ukusa.

Izvor: kurir.rs