Prošle su tačno šezdeset tri godine od tog 4. jula 1957. godine, kada je FIAT svetu predstavio jedan od najoriginalnijih automobila 20. veka – model 500.
Legendarni “cinquecento” je ubrzo nakon lansiranja postao pravi društveni fenomen i ambasador za proizvode “Made in Italy” širom sveta.
Njegov uspeh je potvrđen 2017. godine kada je FIAT 500 prve generacije – koji je narodu Italije darovao mobilnost i slobodu 50-ih godina prošlog veka – uvršten u stalnu kolekciju Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, svetski poznatog hrama umetnosti i dizajna.
Sa drugom generacijom iz 2007. godine FIAT 500 je postao simbol italijanske mode i stila koji je osvojio svet.
Sada, u 2020. godini, treća generacija, model New 500, ponovo je spreman da napravi revoluciju urbane mobilnosti u ime održivosti, uz pomoć inovacija i tehnologije.
Ono što je “cinquecento” za Italijane, za nas je bio “fića”
Naša posleratna auto-industrija bila je uvek tesno vezana za FIAT, a prvi značajniji rezultat te saradnje pojavio se na putevim bivše Jugoslavije sredinom 1950-ih.
U pitanju je bio FIAT 600 koji je kragujevačka “Zastava” počela da sklapa 1955. godine po licenci dobijenoj od italijanskog proizvođača.
Ideja je bila slična onoj italijanskoj – ponuditi kupcima u SFRJ pristupačan automobil koji će se masovno proizvoditi.
Model Zastava 600 (kasnije 750, pa 850) vrlo brzo je stekao široku popularnost i dobio nadimak “fića” po kome je ostao poznat do kraja proizvodnje u Kragujevcu, 1985. godine.
Tokom tri decenije iz pogona “Zastave” izašlo je 923.487 primeraka ovog automobila.
Inače, ideja o nastanku FIAT-a 600 začeta je još 1951. godine, a realizacija je poverena genijalnom Danteu Đakozi. Kao svaki genije, Đakoza je konstrukciju novog automobila niže srednje klase nacrtao usput, rukom na parčetu papira.
Nakon razrade ideje, predstavio ju je upravi. Oni su, naravno, odmah krenuli da razmišljaju tržišno i počele su varijacije koncepta u zavisnosti od moguće mehanike koja će biti upotrebljena.
Na svu sreću, na kraju je prihvaćena osnovna Đakozina ideja. Automobil dužine 3,2 metra imaće samonoseću karoseriju i motor smešten iza zadnje osovine.
Đakoza je još morao da konstruiše motor koji je dovoljno kompaktan da bude smešten u “rep” malog automobila.
Na radnom stolu bilo je nekoliko različitih ideja, a na kraju je odabran redni četvorocilindraš zapremine 633 ccm i snage 22 ks.
Svetska premijera FIAT-a 600 dogodila se na Salonu automobila u Ženevi 1955. godine. Tada je predstavljena osnovna verzija, model sa 2 vrata i 4 sedišta.
Automobil je, tokom jedne posete FIAT-u, odmah zapao za oko tadašnjem direktoru kragujevačke “Zastave”, Prvoslavu Rakoviću, koji je po povratku u zemlju predstavio državnom vrhu ambiciozan plan proizvodnje “nacionalnog vozila”.
Plan je prihvaćen, a ostalo je istorija.
U vreme SFRJ “fića” je bio prvo vozilo u većini jugoslovenskih porodica, a do današnjeg dana ostao je simbol motorizacije za mnoge bivše Jugoslovene.
Ostalo je zabeleženo da se “fićama” čak igrao i fudbal na Tašmajdanu, dugo je učestvovao je na trkama Nacionalne klase, a ovekovečen je i u istoimenom kultnom filmskom ostvarenju Gorana Markovića.
Sa prestankom proizvodnje ovog automobila, okončana je jedna automobilska era u SFRJ. Kao zamena stigao je “jugo”, ali to je već neka druga priča.
Izvor: b92.net
