Gume su jedini kontakt vašeg automobila i asfalta. Zato mnogi kažu da je suludo kupovati polovne gume, za koje ne znate u kakvom su stanju i koliko su kilometara prešle. Drugi tvrde da su potpuno bezbedne i da s obzirom na naš standard i kvalitet puteva predstavljaju logičan izbor.

Pogledajmo argumente jedne i druge strane, a zaključak donesite sami.

Bezbednost

Moramo prvo da ukažemo na bezbednosni aspekt čitave priče, bez namere da vas ubeđujemo da ne kupujete polovne gume.

Osnovni problem je u tome što polovne gume mogu da imaju skrivene mane, koje ne mogu da se uoče golim okom, pa čak ni prilikom montaže i balansiranja.

Postoji mogućnost da im je oštećena unutrašnja noseća struktura, odnosno karkasa (više slojeva „platna“ od vlakana od metala i drugih materijala). Na primer, do oštećenja može da dođe zbog udarca ili prebrzog penjanja na ivičnjak. Ne možemo da vidimo mikropukotine i druga veoma sitna oštećenja.

Takođe, vremenom se i samom materijalu od kojeg je pneumatik izrađen menjaju karakteristike usled raznih uticaja, pa lošije „drži“ asfalt prilikom kočenja ili skretanja. Savremene gume, bar one kvalitetnijih marki, izrađene su od smeše koja je prilično otporna na „starenje“, ali ono je ipak prisutno. Pritom, simptomi starenja gume obično nisu uočljivi.

Koliko su kilometara prešle? Dubina šare nije pokazatelj pređene kilometraže. Gazeći sloj gume troši se različitom brzinom u zavisnosti od stila i uslova vožnje, težine vozila, snage motora, vremenskih uslova, kvaliteta asfalta…

Nije preporučljivo procenjivati kilometražu ni na osnovu starosti gume. Znamo da se na Zapadu vozi malo više nego kod nas…

Dakle, kod kupovine polovne gume možete da prođete dobro, a možete i opasno da se prevarite. Isto kao kod kupovine drugih polovnih stvari, jedino što u ovom slučaju reč opasno treba bukvalno shvatiti.

Garancija?

Na nove gume imate garanciju od dve ili tri godine, ali u praksi prihvatanje reklamacije može da bude vrlo problematično. Postoje razni uslovi i ograničenja, pa se dobro informišite prilikom kupovine kako ne biste uzalud trošili vreme i novac ako se npr. posle godinu dana pojavi klobuk („jaje“) na boku gume.

I prodavci polovnih guma daju nezvaničnu garanciju. Na primer, ukoliko u roku od 10 dana primetite da postoji neki problem, možete da dobijete druge gume ili da uzmete novac nazad. Naravno da ne funkcioniše sve isto kod svakog prodavca, ali princip je sličan.

Međutim, ne smemo zaboraviti da imamo troškove montaže i balansiranja, kao i to da neki problem može da se iskaže tek na višim brzinama, npr. na auto-putu.

Kod nekih prodavaca uz kupovinu polovne gume dobijete i besplatnu montažu i balansiranje, tako da ste oslobođeni tog troška. Negativna strana je to što ste istovremeno uskraćeni za mogućnost provere gume od strane vulkanizera koji nije povezan sa prodavcem.

Sa „treće“ strane, ako bude bilo kakvih problema, prodavac neće moći da svaljuje krivicu na vulkanizera, odnosno lošu montažu ili balansiranje.

Kod kupovine od fizičkih lica opet sve zavisi od slučaja do slučaja – možda ukoliko iskrsne neki problem prodavac bude korektan i vrati vam novac, a možda praktično budete žrtva prevare.

Da li su polovne gume zaista toliko jeftine?

Zavisi od koga kupujete, koju dimenziju, koliko komada i u kakvom su stanju. Mogu da koštaju 10 evra, 15, 20, 25, 40, 50 evra…

Dakle, teško je generalizovati bilo šta. Naročito je teško napraviti fer i prosečnom vozaču korisno poređenje sa cenama novih. Osnovni problem je u tome što mnogi kod novih guma u obzir uzimaju isključivo cene brendova visoke klase kao što su Michelin, Goodyear i Pirelli. Kada njihove cene (npr. 150 evra) uporedimo sa cenom istih takvih polovnih (npr. 25 evra), vozač koji nije baš pri novcu lako će doneti odluku.

Ali tu dolazimo do pitanja – koja to guma košta 150 evra?!

Mnoge koštaju toliko, pa i znatno više. Ne mora to čak da bude ni neka „opasna“ dimenzija. Na primer, 225/55 R17 može da se kupi za samo 7.000 dinara (Tigar), za 15.000 (Bridgestone), ali i za 19.000-20.000 dinara (Michelin, Goodyear, Pirelli). Možete da proverite cene na sajtu Internet Prodaja Guma.

Pa zar da na svoj Audi A6 2.0 TFSI iz 2013. godine stavim Tigar gume?!

Kod nas je generalno problem to što ljudi kupuju automobile čije održavanje ne mogu finansijski da isprate, uključujući i kupovinu guma.

Na primer, BMW X5 druge generacije može da se kupi za 12.000-13.000 evra, pa i manje, a na njega idu gume dimenzija 255/55 R18. Nove letnje Tigar gume u toj dimenziji mogu da se kupe za 10.000 dinara, a ima i jeftinijih (npr. Taurus, Orium).

Međutim, ko želi Goodyear, Bridgestone, Fulda ili Hankook mora da izdvoji od oko 17.000 pa naviše, dok su npr. Michelin ili Pirelli oko 19.000 i više. Svaka od navedenih marki ima razne modele guma u ovoj dimenziji, pa i cene modela iste marke mogu znatno da se razlikuju. Cene za ovu dimenziju možete da pogledate ovde.

Neretko imamo situaciju da vlasnik X5-ice ne želi da izdvoji 70.000-80.000 dinara (600-700 evra) za četiri nove gume brenda više klase, ne želi ni nove Tigar gume ili neke druge slične cene i klase, već nađe četiri polovne za 100 evra, odnosno za 25 evra po komadu zajedno. A onda isti taj X5 parkira ispred kafića i potroši 50 evra za veče…

Polovne više klase ili nove gume niže klase?

U mnogim slučajevima vozači se odlučuju za polovne gume upravo zbog toga što više veruju polovnim Michelin ili Pirelli gumama nego npr. novom Tigru. Naročito još ako je cena polovnih 25 evra, a Tigar tri i po puta skuplji.

Tu dolazimo do one diskusije bez kraja i početka – koliko su u stvari kvalitetne gume niže klase, odnosno iz tzv. „budžet“ klase?

Kada čitate iskustva po forumima, sve uzimajte sa velikom dozom rezerve. Ljudi imaju različite kriterijume kada procenjuju kvalitet guma. Nekima je osnovni kriterijum dugotrajnost, odnosno brzina trošenja; drugi subjektivno procenjuju kočenje i ponašanje u krivinama sa novim gumama u odnosu na stare istrošene koje su ranije bile na automobilu; treći oštete gumu prelazeći preko udarne rupe i na osnovu toga zaključe da su preosetljive…

Pritom, veliki broj vozača ne drži gume na propisanom pritisku, a nedovoljno naduvane gume lošije koče, brže se troše, podložnije su oštećenjima kod prelaska preko rupa ili prilikom penjanja na ivičnjak.

Dobar izvor informacija su testovi specijalizovanih časopisa ili organizacija (npr. ADAC), ali nažalost u tim testovima su retko zastupljeni brendovi koji domaće vozače najviše interesuju.

Ne vozim trke, pa da mi trebaju nove gume

Možda zvanično i ne vozite trke, ali svakodnevne situacije u saobraćaju često podsećaju na one sa trkačke staze. Kod nas gotovo niko ne drži bezbednu distancu od vozila ispred, iznenada se koči i skreće bez davanja migavca, uleće se u makazice, ubacuju se ispred vas u najrizičnijim situacijama (npr. usporavate na semaforu), itd.

Stoga je dobro kočenje od presudne važnosti, a ono ne zavisi samo od toga kakve pločice i diskove imate, već u velikoj meri i od toga kakve gume imate. Ponavljamo ono što ste verovatno čuli i pročitali milion puta – gume su jedini kontakt vašeg automobila sa asfaltom.

Ako kupujem polovan auto, šta je onda problem sa polovnim gumama?
Ovo je već filozofsko pitanje. Možda da postavimo kontrapitanje: ako smo već prinuđeni da vozimo polovne automobile, zašto onda da ne kupimo bar nove gume?

Ima tu i mnogo drugih argumenata koje koriste zagovornici kupovine polovnih guma, kao što je npr. kvalitet naših puteva:

„Da su nam putevi kao u Nemačkoj, tj. da nema udarnih rupa i kratera, ja bih kupovao nove gume. Ovako dam 50-60 evra za novu gumu, pa je posle dva meseca uništim. Bolje onda da kupim polovnu za 15 evra, pa ako je i pocepam, odem i kupim drugu. Za cenu jedne nove kupim četiri polovne“.

Neki vozači kažu da kada bi na autu imali 14-ice ili 15-ice, da bi onda kupovali nove, ali pošto imaju 17-ice ili 18-ice, da su im onda nove gume preskupe, pa im se više isplati da kupe polovne. I tako se vraćamo na problematiku koju smo u gornjem delu teksta već obradili – zašto uzimati auto koji nosi 17-ice ili 18-ice ili naknadno montirati tolike točkove ako ne možete finansijski da podnesete kupovinu novih guma?

Tu je i onaj argument: „Za 10 evra ne mogu da budu loše“. Mogu, itekako mogu da budu loše. Ne kupujete trenerku koja će malo brže da se ofuca ali vam neće biti žao pošto ste je platili samo 10 evra, nego gume na kojima se kreće vaš auto težak tonu i po.

Dobro razmislite pre kupovine

Preciznu računicu o isplativosti nemoguće je napraviti, ali stavite na papir sve argumente za i protiv, pa donesite konačnu odluku.

Savetujemo da bezbednost bude prioritet. Istina je da se mnogi vozači nalaze u teškoj finansijskoj situaciji. Nažalost, ako zbog loših guma izazovu udes, sva ušteda pada u vodu i situacija može drastično da se pogorša.

Sa jedne strane imamo vrlo primamljivu nisku cenu, a sa druge činjenicu da je neko sa tom gumom već prešao više desetina hiljada kilometara.

Izvor: polovniautomobili.com