Gojenje je jako osetljiva tema. Kako da razgovaramo sa nekim o njegovoj težini, a da ga ne uvredimo i ne postidimo?

Da li je ikada u redu reći nekome da treba da smrša?

To je teško pitanje posebno ako se radi o osobi do koje nam je stalo. Želimo joj samo najbolje, a primećujemo da njene navike u ishrani lako mogu dovesti do zdravstvenih problema. Prema istraživanjima, svaki peti stanovnik Srbije se suočava sa gojaznošću. Sa svim negativnim zdravstvenim implikacijama koje dolaze sa gojaznošću – od dijabetesa do visokog krvnog pritiska – kako razgovarati sa nekim koga volite, a ko je gojazan?

Britanski Telegraph je razgovarao sa stručnjacima o toj temi.

Izaberite pravo vreme i mesto

„To je delikatan razgovor. Nemojte da pretpostavljate da će nekome pomoći ako samo kažete – hej, zabrinut sam za tvoju težinu. Arogantno je misliti da ljudi koji imaju višak kilograma nisu proveli mnogo vremena razmišljajući o tome kako da prestanu da budu gojazni“, kaže Ejmi Kerol, koja se bavi komunikacijskim obukama.

Ona dalje objašnjava da neće biti lako voditi ovaj razgovor, pa treba da izaberete pravi trenutak.

„Možda možete da načnete tu temu u tihoj šetnji kako biste mogli da započnete diskusiju rame uz rame, a ne da se osećate konfrontativno“, savetuje Ejmi Kerol.

Nemojte da kažete: „Treba da počneš dijetu“

Kerol kaže da treba potpuno da zaboravite na davanje saveta.

„Počnite sa zapažanjem bez osude i postavite pitanje. Recite: ‘Primetio sam da si poslednjih nekoliko puta kada sam te video negativno pričao o tome kako izgledaš i kako se osećaš. Hteo sam da te pitam – kako se osećaš?’”

Onda samo slušajte. Ne nudite savete, umesto toga postavljajte pitanja i budite empatični.

„Ako naiđe na osudu, osoba koju volite bi mogla da pomisli da ste neljubazni i neće želeti da vam se poveri“, kaže Kerol.

Recite: „Volim te i brinem za tebe“

Započnite razgovor tako što ćete izraziti svoju zabrinutost i reći nešto poput: „Brinem se da ću reći nešto pogrešno i da će te to uznemiriti. Da li želiš da pričaš o X temi?” Ako kaže ne, ne pokušavajte da ga ubedite, samo recite da ste tu ako se predomisli.

Ako kaže da, kažite zašto ste zabrinuti. „Volim te i brinem za tebe i uplašen sam i zabrinut za X (tvoju težinu/konzumiranje alkohola/pušenje). Tvoje fizičko i emocionalno zdravlje su mi važni i brinem se. Kako se ti osećaš u vezi s tim?“

Onda prestanite da pričate i slušajte, kaže Kerol.

„Osoba do koje vam je stalo bi mogla da reaguje, gunđa, plače. Pustite je da priča. Pružite joj puno empatije. Nemojte joj davati predloge ili savete šta da radi. Pitajte da li želi vašu podršku i ako želi, pitajte kako bi ta podrška izgledala“, kaže ona.

Neka to bude razgovor

„Ne sukobljavajte se, započnite razgovor“, kaže Džejms Lamper, klinički direktor klinike za gojaznost i poremećaje u ishrani. Pokušajte da se pozabavite problemom.

„Umesto da se suočite sa svojom ćerkom oko 10 omota čokolade koje ste našli u fioci, otvorite diskusiju o slavnoj ličnosti koja ima poremećaj u ishrani ili prijatelju koji možda ima sličan problem“, kaže Lamper.

Uopšten razgovor o problemima u ishrani može pomoći voljenoj osobi da priča o tome kroz šta prolazi. To takođe može biti deljenje dokumentarnih filmova ili knjiga koje bi joj mogle pomoći.

„Ne fokusirajte se na hranu, fokusirajte se na osećanja“

Ponašanje zavisnosti, objašnjava Lamper, koje uključuje zavisnost od hrane, počinje u detinjstvu.

„Hrana je možda prva stvar za kojom posežemo da pobegnemo od osećanja zbog kojih se osećamo izolovano, drugačije i loše – i to može postati uobičajena reakcija.“

Ovo ponašanje može prerasti u alkohol ili drogu kako deca postaju tinejdžeri. Dakle, umesto da pričate o hrani, cigaretama ili alkoholu, započnite diskusiju o tome kako se krećemo kroz negativna osećanja.

„Započinjanje dubljih razgovora može otvoriti put za istraživanje osećanja koja potiču iz detinjstva, i tu počinje oporavak“, kaže Lamper.

Otkrijte da li gojazna osoba ima rupe u znanju o ishrani

Vaša deca možda ne znaju dovoljno o ​​ishrani ili jedu brzu hranu jer je zabavna i ukusna.

„Ipak, ne držite predavanja svojoj deci o ishrani“, kaže Kerol.

Opet, ona predlaže da tražite dozvolu.

„Da li bi bio otvoren kad bih ti postavio neka pitanja o tome šta jedeš? Da li bi bio otvoren da razgovaramo o tome, jer iz onoga što si ranije rekao deluje da prolaziš kroz borbu koja te i dalje brine?“

Postavljajte pitanja da biste utvrdili šta se dešava, slušajte i razmislite o tome i pitajte kakva im je podrška potrebna.

Budite otvoreni o sopstvenim borbama

Pokazivanje sopstvene ranjivosti poziva na povezivanje, kaže Lamper.

„Kada ste u mogućnosti da pokažete sopstvenu ranjivost u vezi, to poziva drugu osobu da i sama bude ranjiva jer pokazujete da je u redu da delite“, kaže on. Recite stvari kao što su: „Primetio sam da sam počeo da jedem zbog stresa jer me posao smara. Ili ‘Kada mi je tata umro, počeo sam da zakopavam tugu hranom.“

Budite otvoreni i iskreni prema sebi.

Izvor: zadovoljna.nova.rs