Kada automobil izađe iz fabrike, njegov brzinomer je kalibrisan prema dimenzijama njegovih točkova. Ukoliko stavite veće ili manje točkove, možete da poremetite čitav niz stvari – od brzine koja se prikazuje na instrument tabli, preko pređene kilometraže, do rada raznih elektronskih sistema za pomoć u vožnji.

Pogledajmo zašto se to dešava.

Kako se meri brzina automobila?

Postoji nekoliko načina, ali svi se svode na merenje brzine okretanja točkova. Kod savremenih automobila merenje brzine okretanja obavlja se obično uz pomoć senzora ABS-a. Kod starijih senzor može da bude na diferencijalu. Takođe diferencijal može jednom sajlom koja se vrti da bude povezan sa brzinomerom.

U svakom slučaju, direktno ili indirektno – meri se brzina okretanja točkova.

Zato je važan obim točka, odnosno gume. Što je spoljašnji obim gume veći, točak će jednim punim obrtajem da pređe veći put.

Ako je obim točka 1 metar – kada se jednom okrene, preći će put od jednog metra. Obim 2 metra – jednim okretanjem preći će 2 metra.

Brzinomer je kalibrisan prema tom obimu. Stoga, kada sistem registruje da se točak u vožnji okrenuo 100 puta, uzeće njegov obim i pomnožiti ga sa 100.

Uzmimo kao primer gumu dimenzija 195/65 R15. Ona ima obim od oko 2 metra. Kada se taj točak tokom vožnje okrene 100 puta, to znači da je prešao 200 metara. Zatim nas interesuje za koje vreme je prešao tih 200 metara.

Ako ih je prešao za 10 sekundi, to znači da se kretao brzinom od 20 metara u sekundi ili 72 km/h.

A šta kada stavimo manje ili veće točkove?

Da prvo razjasnimo – kada kažemo manje točkove, tu mislimo na točkove koji imaju manji prečnik i u skladu s tim manji obim. Isto važi i za veće točkove.

Dakle, nije stvar samo u stavljanju manjih ili većih felni – ukupan prečnik i obim točka zavise od dimenzija gume, odnosno spoljašnjeg prečnika i obima.

To znači da ne možete da postavite pitanje u stilu: „Ako stavim 17-ice umesto 16-ica, za koliko će da laže brzinomer?“

Možete na isti auto da stavite felne od 15, 16, 17 i 18 inča (coli), ali ako u skladu sa povećanjem prečnika felni na njih montirate gume nižeg profila, možete da zadržite isti ili vrlo približan ukupan prečnik i obim točka, tako da neće biti (ozbiljnijeg) uticaja na brzinomer.

Na primer, možete umesto guma iz gornjeg primera da stavite felne 17-ice sa gumama 225/45 R17 i dobićete gotovo isti obim i prečnik – zaokružićemo obim na 2 metra. To znači da ako umesto felni 15-ica sa gumama 195/65 R15 stavite 17-ice sa gumama 225/45 R17, neće biti nikakve razlike u merenju brzine, pošto imaju gotovo isti obim.

Vozači iz raznih razloga stavljaju točkove, tj. kombinaciju felni i guma u dimenzijama koje nisu predviđene od strane proizvođača automobila.

Međutim, neretko vozači montiraju kombinaciju felni i guma takvih dimenzija da se prečnik i obim točka značajno razlikuju od originalnih mera. Možda imaju manji prečnik i obim, možda veći – nećemo sada ulaziti u razloge ili prednosti i mane.

Nas interesuje – koliko će ta promena dimenzija uticati na brzinomer?

Odgovor možemo da dobijemo uz pomoć online kalkulatora.

 Kalkulator – koliko će promena dimenzija „varati“ brzinomer

Na sajtu www.internet-prodaja-guma.com postoji kalkulator u koji unesete originalne dimenzije guma i dimenzije onih guma koje ste već stavili ili tek planirate.

Samo kliknite na link: KALKULATOR dimenzija guma.

Korišćenje kalkulatora je izuzetno lako. Vaš jedini zadatak je da unesete dimenzije guma – automatski dobijate informacije kao što su:

• Razlika u prečniku (u cm i u %)
• Razlika u obimu (u cm i u %)
• Stvarnu brzinu automobila kada brzinomer pokazuje 100 km/h
• Brzinu koju pokazuje brzinomer kada se auto stvarno kreće 100 km/h
• Promenu klirensa (visina vozila od tla)

Imajte u vidu da svi podaci koje dobijete neće biti 100% precizni iz više razloga.

Na primer, ni na jednom automobilu brzinomer nije 100% tačan. Uvek postoji određeno odstupanje.

Po evropskim propisima, brzinomer ne sme da prikazuje brzinu manju od stvarne brzine. Sme da prikazuje veću brzinu, a maksimalna razlika je određena kombinacijom procenta stvarne brzine i fiksnim delom (u km/h) bez obzira na stvarnu brzinu.

Tako npr. ako kazaljku brzinomera držite tačno na 100 km/h, vi se u stvari krećete 95 km/h. Razlike mogu da budu veće ili manje, u zavisnosti od raznih faktora, kao što su preciznost čitavog sistema za merenje i prikazivanje brzine, dimenzija guma, istrošenosti guma, pritiska u gumama (pritisak utiče na to koliko će guma da „legne“ na mestu kontakta sa asfaltom)…

Zaključak

Savetujemo da obavezno uporedite gume preko kalkulatora ako stavljate nove dimenzije – tako ćete znati približno koliko brzinomer može da vas “prevari”.

Izvor: polovniautomobili.com