Plazma keks je već decenijama omiljen kod nas, sve generacije uživaju u njemu, a ovaj legendarni proizvod je postao pravi mit. Koja je njegova tajna i kako je nastao?
Istorija “plazma keksa” počinje 1902. godine, kada je Cezare Skoti u Milanu osnovao kompaniju “Sindacato italiano del Plasmnon”, koja je preimenovana 1916. godine u “Società del Plasmon”, a danas je vlasnik te kompanije američka korporacija “Heinz”.
Cezar je bio jedan od najvećih trgovaca plasmonom, koji predstavlja glavni sastojak plazme, a zapravo je izolat proteina dobijen iz mleka, pa samim tim predstavlja jedan od najboljih izvora proteina. Cezar Skoti je želeo da ovu sirovinu plasira u što više proizvoda, a ciljna grupa su mu bila deca, trudnice i svi koji vode računa o svom zdravlju.
U Cezarovoj fabrici zaposlio se Srbin – Petar Tutavac, početkom pedesetih godina 20. veka. Kada je Cezar, 10 godina kasnije, umro, fabriku je kupila američka kompanija “Heinz”, nakon čega je usledilo masovno otpuštanje radnika, među kojima je bio i Petar Tutavac.plasmon
Tutavac, koji je poreklom iz Požarevca, tada se vratio u svoj rodni grad, a imao je nameru da pokrene sam fabriku koja će biti nalik na onu u kojoj je radio. Uskoro su mu članovi komunističke partije omogućili da pokrene fabriku, u kojoj će on biti glavni rukovodilac, ali pod uslovom da firma bude državna.
Petar je sa sobom iz Milana poneo znanje koje je primenjivao radeći za Cezara, pa je rešio da originalni italijanski recept malo promeni i napravi proizvod koji će biti sličan onom koji se prodaje u Italiji.
Osim što nije smeo da u potpunosti prekopira originalan recept, proizvodnja po tom receptu je bila i izuzetno skupa, pa je Petar rešio da pronađe zamenu za sve zdrave, a skupe, sastojke koji se nalaze u keksu.
Za početak, umesto plazme, Plazma keks je dobio sojino brašno, umesto prirodnog biljnog i maslinovog ulja, dodat je maslac sa hidrogenizovanom biljnom mašću, a umesto ječmenog slada, Petar je dodao med i dekstrozu, dok je zamena za prirodnu aromu vanile – vanilin.
Kada je ovaj proizvod, nalik na onaj u Italiji, samo dosta nezdraviji, bio gotov, trebalo je da mu se da i ime.
Originalna plazma imala je slogan “Biscotti per bambini” (Keks za decu), pa je Petar predložio da se ovaj keks zove Bambini, sa čim se tadašnja vlast nije složila, pa je tako nastalo ime Bambi.
Tako je nastala fabrika “Bambi” 1967. godine, a logo se sam nametnuo – crtani lik Bambi koji je poznat svakom detetu.
Kada je početkom sedamdesetih Italijanski “Plasmon” saznao šta se dešava u Srbiji, tužio je fabriku “Bambi”. Kazna za kopiranje proizvoda bila da keks ne sme da se izvozi u zapadnu Evropu ili Ameriku, ali da sme da se proizvodi u Srbiji.
Nakon toga, devedesetih godina prošlog veka nastao je “Lane keks” koji je potpuno isti kao “Plazma” ali zbog promenjenog imena i pakovanja smeo je da se izvozi iz Srbije.
Kompanija “Bambi” je tužila kompaniju “Jaffa” 2008. godine zbog kopiranja “Plazme”. “Jaffa” je na optužbe da je keks “Vito” kopija “Plazme” odgovorila samo iznošenjem činjenice da je taj keks već kopija i da je u pitanju plagijat “Plasmona”. Kompanija “Bambi” je ubrzo odustala od te tužbe.
izvor: Dnevno.rs
