Podizanje niskog krvnog pritiska može biti korisno ukoliko se osećate vrtoglavica, umor, slabost ili imate druge simptome niskog pritiska.
Pre nego što preduzmete bilo kakve mere, preporučuje se da konsultujete svog lekara kako biste utvrdili tačan uzrok niskog pritiska i dobili odgovarajuće savete.
Evo nekoliko opštih saveta koji mogu pomoći u podizanju niskog pritiska:
Pijte dovoljno vode: Dehidratacija može doprineti niskom pritisku, pa je važno da pijete dovoljno vode tokom dana.
Povećajte unos soli: Ukoliko nemate problema sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom), umereno povećanje unosa soli može pomoći u povećanju krvnog pritiska. Ipak, preterano unosenje soli može biti štetno za zdravlje, stoga se preporučuje umjerena količina.
Ustanite polako: Ako ste skloni naglim promenama položaja, kao što je ustajanje iz ležećeg ili sedećeg položaja, pokušajte to raditi polako. Nagli pokreti mogu izazvati privremeni pad krvnog pritiska i vrtoglavicu.
Vežbajte redovno: Redovna fizička aktivnost može poboljšati cirkulaciju i pomoći u održavanju stabilnog krvnog pritiska.
Nosite kompresione čarape: Ako imate problema sa niskim pritiskom u stojećem položaju, nošenje kompresionih čarapa može pomoći u održavanju protoka krvi prema gornjem delu tela.
Izbegavajte duži boravak u vrućem okruženju: Visoke temperature mogu doprineti snižavanju krvnog pritiska. Ako je moguće, izbegavajte produžen boravak na vrelom suncu i provodite vreme u hladovini.
Povećajte unos kofeina: Kofein može privremeno podići krvni pritisak. Međutim, treba biti oprezan s kofeinom, jer prekomerno konzumiranje može izazvati druge probleme.
Izbegavajte alkohol: Alkohol može doprineti dehidraciji i snižavanju krvnog pritiska, pa ga treba konzumirati umereno ili izbegavati ako imate problem sa niskim pritiskom.
Spavajte dovoljno: Nepravilan san može uticati na krvni pritisak, pa je važno da dobijete dovoljno kvalitetnog sna svake noći.
Ovi saveti mogu biti korisni za privremeno podizanje krvnog pritiska, ali ako imate česte probleme sa niskim pritiskom ili se osećate zabrinuto zbog svog zdravstvenog stanja, obavezno se obratite lekaru kako biste dobili adekvatnu dijagnozu i tretman.
Niski krvni pritisak, poznat i kao hipotenzija, može izazvati različite simptome koji se obično javljaju kada pritisak padne ispod normalnog nivoa za osobu. Simptomi niskog pritiska mogu varirati od blagih do ozbiljnih, a neki od najčešćih simptoma uključuju:
Vrtoglavica ili osećaj nesvestice: To je jedan od najčešćih simptoma niskog pritiska. Može se osećati kao da vam je glava prazna, nestabilna ili kao da ćete se onesvestiti.
Zamagljen vid: Niski pritisak može uticati na protok krvi u očima, što može dovesti do privremenog zamagljenja vida.
Umor i slabost: Osećaj umora i opšte slabosti je čest simptom niskog pritiska.
Gubitak ravnoteže: Osoba sa niskim pritiskom može imati poteškoća u održavanju ravnoteže i koordinacije.
Mučnina: Neki ljudi sa niskim pritiskom mogu osećati mučninu ili nelagodnost u stomaku.
Hladna i bleda koža: Niski pritisak može uzrokovati suženje krvnih sudova, što može dovesti do hladne i bledo kože.
Brzi ili nepravilni otkucaji srca: Nekima se srce ubrzava kako bi pokušalo nadoknaditi snižen krvni pritisak.
Gubitak svesti: U težim slučajevima niskog pritiska, osoba može izgubiti svest, posebno prilikom naglog ustajanja (ortostatska hipotenzija).
Važno je napomenuti da niski pritisak može biti uzrokovan različitim faktorima, kao što su dehidratacija, gubitak krvi, određeni lekovi, srčani problemi ili hormonalni disbalans.
Ako imate česte simptome niskog pritiska posetite lekara.
Izvor: citymagazine.danas.rs
