Zdravlje organizma u velikoj meri zavisi od kvaliteta crevne mikroflore, a ključnu ulogu imaju probiotici, prebiotici i postbiotici. Mnogi ih uzimaju u obliku tableta, ali lekari tvrde da je mnogo efikasnije uvesti određene promene u ishranu

Naučnici procenjuju da crevna mikrobiota tipične osobe sadrži između 300 i 500 vrsta bakterija i da vrvi od triliona virusa i gljivica koje igraju ključnu ulogu u vašem zdravlju. Da li će korisni mikrobi u vašem crevu cvetati ili su istisnuti nepoželjnim gostima u velikoj meri zavisi od toga koliko se dobro brinete o njima, što može da napravi veliku razliku u opštem zdravlju vašeg tela.
Intestinalni mikrobiom je veoma složena ekološka zajednica, a s obzirom na to da njegov kvalitet utiče na fizičko i mentalno zdravlje, vredi upoznati njegove ključne ‘stanovnike’ – probiotike, prebiotike i postbiotike.

Šta su prebiotici i zašto su važni?

Prebiotik je obično hrana bogata vlaknima koja deluje kao đubrivo za vaš mikrobiom. Trilioni mikroba koji žive u vašim crevima zavise od hrane koju konzumirate, a da biste povećali broj dobrih bakterija, ključan je unos prebiotika.

„Ako su probiotici dobri momci, onda su prebiotici hrana na kojoj dobri momci napreduju“, rekla je Erika Soneburg, viši naučnik iz mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Stenford, za Vašington post.

Prebiotici se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata i vlakana koja se nalaze u velikom broju različitih biljnih namirnica. Kada jedete voće, povrće, integralne žitarice i druge biljne proizvode, većina vlakana koja sadrže prolazi kroz vaš stomak i tanko crevo relativno netaknuta jer ljudima nedostaju enzimi da ih razgrade. Ali mikrobi u vašem debelom crevu mogu metabolisati vlakna i razgraditi ih na druga jedinjenja.

„Način da se promoviše mnogo različitih prijateljskih bakterija je da ih nahranimo puno vlakana i prebiotika“, kaže Kris Daman, MD, gastroenterolog u Centru za zdravlje digestivnog sistema Medicinskog centra Univerziteta u Vašingtonu.

Šta su postbiotici i zašto su važni?

Vaši crevni mikrobi razgrađuju hranu bogatu vlaknima. Otpadni proizvodi koji nastaju ovim procesom nazivaju se postbiotici. Ova jedinjenja uključuju širok spektar novih jedinjenja uključujući vitamine, enzime i aminokiseline.

„Postoje hiljade i hiljade jedinjenja koja oni proizvode“, kaže Daman.

Kada hranite svoje crevne mikrobe prebioticima, oni ih pretvaraju u grupu postbiotskih jedinjenja zvanih kratkolančane masne kiseline, koje su izuzetno dobre za vaše zdravlje.

Jedna od najbolje proučavanih kratkolančanih masnih kiselina je butirat. Ovo jedinjenje pomaže u održavanju zdravlja creva služeći kao izvor goriva za ćelije koje oblažu vaše debelo crevo. Butirat pomaže u smanjenju upale i posreduje u imunološkom sistemu.

Utiče na zdravlje mozga i može da stimuliše proizvodnju GLP-1, hormona koji potiskuje apetit, kaže Daman. Na primer, Ozempic i Vegovi, popularni lekovi za mršavljenje i dijabetes, deluju oponašajući funkcije GLP-1.

„Butirat je poput mikrobiomske supersile. Ovo je jedna od ključnih stvari koje proizvodi, što je kritično u svim aspektima našeg zdravlja“, ističe Daman.

Postbiotici se stvaraju tokom procesa varenja dok vaši crevni mikrobi razgrađuju vlakna. Jedna od fascinantnih stvari u vezi sa postbioticima je da jedinjenja proizvedena od jedne vrste bakterija mogu biti hrana (ili prebiotik) od koje zavisi druga vrsta bakterija.

Izvor: citymagazine.danas.rs