Pričajući sa prijateljima van Zlatiborskog kraja o komplet lepinji sigurno ste se susreli sa pitanjima: “A šta je to pretop?, Zar to nije mnogo masno?”.
Pa pretop je… grčki bogovi su imali nektar a slovenski pretop…. ne nisu. Pretop je suštinski ostatak svinje, jagnjeta ili ne daj bože pileta. To je masa koja se pri pečenju odvaja od pečenja, a samo Užicani su se potrudili da je skupe. U Beogradu i Novom Sadu, u pečenjarama kažu da to ne skupljaju i da im od toga bolje gori vatra. Na ovo se Užicani mahom krste i zgranjavaju jer je to nama kao kad bi neko bacao i benzin i sve ostale naftne derivate a zadržao parafin. Neupućeni pretop poistovećuju močom, ali to nije isto. Pretop kad se ohladi postaje cvrsta masa , razdvojena na crno i belo, poput eurokrema. Belo je masno, a crno je masa želatinskog karaktera u kojoj je sadržana esencija pečenja. Da li je masno? Pa jeste, ali od nečega se mora umreti, zašto to onda ne bi bilo od komplet lepinje. Ako vas baš grize savest uz lepinju uzmite “lajt” jogurt (ne, nemojte).
Možda ste se susreli i sa onima koji bi Vam i rekli: “A znam jeo sam to sa pršutom/kupusom na Zlatiboru”. Komplet lepinja je brend koji se širi kroz celu Srbiju i kao takav pod uticajem je raznih nekulturnih pagana. Da, pagana… jer staviti kiseli kupus u komplet lepinju jeste jedna vrsta “bogohuljenja”. Stavljanje pršute u komplet lepinje je samo jedan od načina zlatiborskih ugostitelja da vam uvećaju račun. Tako da ako Vam u Zlatiborskom ili Beogradskom restoranu ponude pršutu ili kupus ponašajte se po sledećem upustvu: širom otvorene oči, šokiran pogled, poluotvorena usta i ruka na grudima… ili neki drugi “Televisa presente” pogled u skladu sa vašim preferencijama.
A sad tajna recepta. Uzmete jednu lepinju, isečete poklopac da on ima blago kupasti oblik, u lepinji zamutite 2 jaja i kajmak, zapečete lepinju i sipate pretopa po želji.
U stvari pogledajte kako to rade profesionalci iz restorana “Naša kuća” u videu ispod.
Izvor: uzice.online
