Svi smo svesni očiglednog poskupljenja mnogih stvari u prethodnom periodu, a naročito kada su u pitanju namirnice. Svaka nabavka svodi se na precizno planiranje i traženje pristupačnih cena za proizvode koji su nam neophodni, a opet se desi da kupimo više stvari nego što smo nameravali. Kako dolazi do toga?

Ako je verovati istraživanjima, supermarketi se vode psihološkim trikovima i strategijama koje dovode do toga da ljudi potroše mnogo više novca nego što su nameravali, a to kupcima nikako nije u interesu. Zato smo za vas izdvojili nekoliko najčešćih trikova, kako biste ih postali svesni i možda izbegli zamke naredni put.

Teraju vas da ogladnite

Na ulazu u mnoge supermarkete nalaze se pre svega sveće voće i povrće, pa potom idu delovi sa delikatesima, mesom i sirevima, a tek iza svega toga mnoge najosnovnije namirnice – mleko, jaja… To nije slučajno, jer dok prođete pored svih tih svežih namirnica i aroma, može se desiti da ogladnite i usled toga, kupite više proizvoda. Usput su često i delovih sa svežim hlebom i pecivima, kao i deo sa gotovim jelima, a pirinač, testenine i brašno su tek iza svega.

Znaju gde gledate

Kada konačno dođete do rafova na kojima se nalazi ono što vam je neophodno, prvo ćete pogledati pravo ispred sebe. Zato se u nivou očiju na ovim policama nalaze najpopularniji i najskuplji proizvodi poznatih brendova. Dok razmišljamo šta nam sve treba i na koju stranu da idemo dalje, veća je verovatnoća da ćemo izabrati nešto od ovih proizvoda.

Pored njih se često nalaze namirnice koje na neki način „idu” uz one koje su u nivou očiju, kako bi se ljudi uhvatili i za njih. Ova taktika najviše uspeva na onim ljudima koji su krenuli da kupe isključivo par stvari i znaju tačno gde se one nalaze, a služi se „bumerang” efektom.

Kupite jedan, dobijte još jedan (ne)potreban

Skoro svaki put kada odemo u kupovinu, vidimo čuvene oznake 1+1 gratis, 2+1 gratis ili slične, koje služe da nas nateraju da pomislimo kako je to odlična ušteda. U slučaju da je u pitanju namirnica koju kupujemo stalno, lako ćemo uporediti njenu osnovnu cenu i isplativost ponude, ali za one koje retko pazarimo ovo može biti malo teže. Prodavnice se služe korigovanjem cena pre ovih ponuda, pa one često prvo poskupe, da bi se potom pojavile sa „akcijskom” cenom.

Veličine pakovanja nisu slučajne

Cene se mogu prezentovati na više načina kada kupujete nešto na meru – one mogu biti za 100 grama ili za kilogram i na to treba obratiti pažnju kako se ne biste zbunili. Kada su u pitanju gramaže spakovanih namirnica, one nisu uvek u okruglim brojkama. To je zbog toga što recepti najčešće propisuju okrugle količine sastojaka, a ako marketi svoj brend sira pakuju u npr. pakovanje od 225 gr umesto 200, svakog kupca će naterati na kupi jednu osminu proizvoda više nego što mu treba. Vi odlučujete koliko čega vam treba i šta želite da kupite, a šta vam je višak i nepotrebno.

Izvor: citymagazine.danas.rs