Dolaskom koronavirusa Sredstva za dezinfekciju preplavila su tržište. Međutim, trenutno se u prodavnicama mogu pronaći i oni proizvodi koji uopšte ne štite.

Kada kupujemo dezinfekciono sredstvo ni ne gledamo deklaraciju na poledjini ambalaže, jer ni ne pomišljamo da neko može da prodaje dezinfekciona sredstva koja su lažna, odnosno ne obavljaju svoju funkciju i ne dezinfikuju efikasno.

“Ako ima alkohol to je dezinfekciono sredstvo, zatim halogeni to su hlor i jod. Gde god se vidi da piše fenoli to su dezinfekciona sredstva. Sva jedinjenja aldehida su dezinfekciona sredstva”, objašnjava za TV Prva profesor dr Goran Belojević, šef Katedre za higijenu i medicinsku ekologiju.

Ovi elementi obuhvataju praktično sva dezinfekciona sredstva koja se koriste, problem se javlja onda kada takve stvari kupujemo na pijaci ili buvljacima koja su sumnjivog porekla i čije deklaracije nisu napisane na srpskom jeziku. Ukoliko se sredstva upotrebljavaju pogrešno mogu da nanesu štetu ljudskom organizmu.

“Posle primene dezinfekcionog sredstva poneka bakterija može i da zaostane, ali ne smeju da opstanu patogene, odnosno one opasne po zdravlje. Svako dezinfekciono sredstvo mora da ima deklaraciju, ako nema u kojoj piše šta je sastav, kako se koristi i upozorenje, jer mnogo njih su toksična ako se progutaju, onda ga ne treba korisiti”, savetuje dr Belojević.

Doktor Belojevic kaže da je nabolje dezinfekciono sredstvo alkohol u koncentraciji 60-70 odsto koji se nanosi tek posle pranja ruku sapunima i da se koristi po potrebi.

Izvor: b92.net