Ako želimo da se hranimo zdravo i pravimo ukusne obroke, moramo da se držimo nekih pravila koji se tiču pripreme hrane. Ponekad male stvari prave veliku razliku, zbog čega je važno izbegavati tipične greške u kuvanje, koje se najčešće javljaju jer verujemo u neke zablude o spremanju obroka.

Sledećih pet mitova o kuvanju su naročito rašireni među stanovništvom.

1. Nije važno kako ćete i da li ćete iseći beli luk

Ako recept zahteva zgnječeni beli luk, zgnječite ga. Ako se traži iseckani beli luk, iseckajte ga. Ako vam treba pola čena, dodajte pola čena i ne više od toga. Zašto je ovo toliko važno? Pa, zato što intenzitet ukusa belog luka zavisi od toga kako se priprema. Zgnječeni i iseckani će imati jači ukus nego ako vam ostane u komadu i samo pusti svoje sokove u ostale namirnice s kojima je izmešan.

Beli luk inače sadrži nekoliko supstanci koje deluju kao antioksidansi i otklanjaju mnoge probleme i stimulišu imunološke reakcije. Sirovi beli luk uništava bakterije, a kuvani dobro razređuje krv i štiti srce.

2. Začini se mogu dodati u bilo kom trenutku tokom kuvanja

Za neke začine je dobro da ih na početku kuvanja brzo propržite, jer se tako oslobađaju previše jake arome. Druge, posebno kada se spremaju jela koja se dugo kuvaju, bolje je dodati kasnije da se ne prekuvaju i izgube ukus. Toplota može aktivirati neka jedinjenja u začinima, a druga ‘uništiti’, pa je važno dodati začine i na početku i na kraju kuvanja.

Kurkuma, na primer, sadrži jedinjenje koje je odličan antioksidans, ali naše telo ne može uvek da ga apsorbuje. Da biste izvukli maksimum iz ovog divnog začina, zato je dobra ideja da kurkumu propržite na samom početku kuvanja. Neki začini zahtevaju duže kuvanje, kao što je, na primer, lovorov list.

3. Listovi celera su beskorisni

Listovi celera se koriste za mnoga jela. Iseckajte ih kao i svaku drugu svežu biljku i dodajte u supe, čorbe, variva.

4. Paradajz treba držati u frižideru

Hladne temperature menjaju ukus paradajza i njihovu teksturu, pa je paradajz bolje čuvati u ostavi ili na nekom drugom hladnom tamnom mestu. Samo se uverite da nije blizu izvora toplote ili izložen direktnoj sunčevoj svetlosti.

Međutim, ako ipak odlučite da ga čuvate u frižideru, izvadite ga iz frižidera pre korišćenja i držite neko vreme na sobnoj temperaturi. Takođe vam preporučujemo da kada paradajz sazre, obavezno ga upotrebite u roku od tri do pet dana. Ako ga imate previše, napravite paradajz pire od njega i zamrznite ga.

5. Da biste napravili kajganu, potrebno vam je mleko

Za savršenu kajganu nije potrebno ništa osim jaja i soli. U činiji umutite jaja, posolite ih, dobro promešajte i sipajte u vreli tiganj. Pržite ih na relativno visokoj temperaturi i konstantno meštajte. Kako biste izbegli da se prekuvaju, sklonite ih sa ringle pre nego što su potpuno kuvana, jer će toplota iz tiganja završiti proces kuvanja.

6. U sos za pastu karbonaru ide pavlaka za kuvanje

Italijani će prestati da razgovaraju s vama ako dodate pavlaku u karbonara sos. Kremastu teksturu ove paste treba isključivo da stvore jaje i malo slane tople vode, uzete iz suda u kome se kuvala testenina.

Za pripremu su vam potrebna samo četiri sastojka, ali uverite se da su dobrog kvaliteta: pančeta, jaja, pekorino sir i mleveni crni biber. I, naravno, špagete, kuvane al dente. Prihvatljivo je dodati i malo parmezana, a možda čak i zgnječenog belog luka. Pavlaka, s druge strane, nema šta da traži u ovom jelu.

7. Ako u testeninu dodate ulje, neće se lepiti za šerpu

Testenini nije potrebno ulje da bi se sprečilo lepljenje. Ulje će zapravo sprečiti da testenina lepo upije sos, a ako se prekuvaju mogu da postanu ljigave. Umesto toga, koristite dovoljno veliku šerpu sa puno vode i dodajte so tek kada voda proključa.

8. Meso ne sme da stoji na sobnoj temperaturi pre kuvanja, a kada se prži, treba ga stalno okretati

Meso iz frižidera direktno u vreli tiganj? Loša ideja. Da bi se ravnomerno skuvalo, bolje je da meso nakratko odstoji na sobnoj temperaturi. Ali nikada duže od dva sata. Oko 20 do 30 minuta bi trebalo da bude dovoljno.

Verovatno je veoma primamljivo okretati meso češće nego što je zaista potrebno. Ali ako prečesto ili stalno okrećete meso (na roštilju, u gril tiganju, pri pečenju), verovatno ćete sprečiti karamelizaciju – koja ne utiče samo na boju i teksturu mesa, već i njegov ukus.

9. Pileće meso uvek treba isprati pod tekućom vodom

Za neutralisanje negativnog dejstva bakterija u mesu važnije je da se meso pravilno pripremi i bude dobro kuvano ili pečeno, jer je toplota ta koja uništava bakterije. Kada ga ispirate pod tekućom vodom, s druge strane, postoji rizik da bakterije završe na radnoj površini u kuhinji, pa samim tim kontaminiraju druge namirnice.

10. Nije dobro podgrevati pirinač

Pirinač je čest uzrok trovanja hranom, ali samo ako ga ne pripremite na pravi način. Problematičniji je od nekih drugih namirnica jer može sadržati bakterije zvane Bacillus cereus, zbog čega je proces njegove pripreme i skladištenja veoma važan. Naravno, pirinač je najbolje jesti sveže kuvan. U suprotnom, kada ga napravite, treba ga brzo staviti u frižider i čuvati u hermetički zatvorenoj posudi. Kada ga budete jeli sutradan, potrudite se da bude vruć kao da je tek kuvan, a zagrejte ga u tiganju na laganoj vatri uz stalno mešanje. I zapamtite, nikada ne zagrevajte pirinač dva puta.

Izvor: citymagazine.danas.rs