Venčanje dvoje ljudi jedno je od najstarijih ceremonija kako našeg naroda tako i čitavog čovečanstva, a sam brak smatra se i jednom od Svetih Tajni. Zato su našim precima običaji za svadbu bili sastavni deo ove svečanosti, a neki od njih održali su se i danas. 

Zanimljivo je što su svi svadbeni običaji nastali sa određenim značenjem i postojao je razlog zašto su se praktikovali. Savremeno sklapanje braka preuzelo je mnoštvo tih običaja više iz zabave nego iz znanja. 

Zato u tekstu pred vama otklanjama veo tajne, i upoznajemo vas sa tadicionalnim srpskim običajima, verovanjima, ali i savremenim tokovima koji su danas prisutni na venčanjima. 

Stari običaji za svadbu imali su svoju svrhu 

Gotovo svi stari običaji za svadbu nastajali su kako bi odagnali lošu sreću i maler, te kako bi doneli ljubav, sreću i plodnost u brak. Razlog tome jesu različita verovanja koja su ljudi tada imali. I dok se danas stavlja znatno veći akcenat na to kakva će sala za svadbu biti, ili kakvu će venčanicu mlada obući, nekada je sve to bila stvar simbolike. 

Dakle, bela venčanica nije nastala slučajno, a prenošenje mlade preko praga nije samo zabave radi. Ovi, kao i ostali tradicionalni običaji nastajali su kako bi se obezbedila sigurna budućnost za mladence. 

Specifično je i to što svi svadbeni običaji minulih vremena  opisuju i tadašnje društvo, i porodice tog vremena – izražen patrijarhat, muža kao glavu i stub porodice, i ženu kao majku.

Tradicionalno venčanje – kako započinje ceremonija prema starim običajima? 

Današnje venčanje podrazumeva crkveno i opštinsko sklapanje braka, dok su u prošlosti važila nešto drugačija pravila. Pre svega, brak se sklapao u crkvi, a pre nego što dođe do ovog čina bilo je neophodno da mladoženja traži ruku devojke koju želi da oženi. Ovaj običaj se na pojedinim mestima i dalje simbolično praktikuje. 

Dalje, kada se otac prepusti ruku svoje ćerke mladoženji, tada obično dolazi do pogađanja miraza. Nekada su u ovome učestovale i mladina i mladoženjina porodica, a stari običaji za svadbu su nalagali da miraz bude predat mladencima na dan venčanja. 

Gosti su se na svadbu pozivali rakijom 

Danas se pozivnice za svadbu pripremaju mesecima unapred, a potrebno je da budu reprezentativne i elegantne kako bi na najbolji način predstavile događaj koji sledi. Nekada je situacija bila potpuno drugačija. 

Tradicionalni običaji za svadbu nalagali su da svatove zove mladoženjin otac ili mladin rođak, tako što im je donosio bukliju – tradicionalnu čuturu sa rakijom. Ukoliko svat otpije rakiju iz buklije znači da će biti gost na svadbi. 

Svadbeni običaji kao testovi za mladence 

Pucanje u jabuku, i bacanje sita preko kuće još uvek se praktikuje u manjim mestima, a ovi interesantni svadbeni običaji nastali su kao svojevrsni testovi za mladence, odnosno njihovu spremnost da stupe u brak. 

Šta to zapravo znači? 

Evo objašnjenja!

Pucanje u jabuku – testiranje mladoženjine veštosti 

Znate kako danas svatovi na čelu sa mladoženjom idu po mladu? Ovaj običaj datira od davnina, s tim što je nekada put do mlade bio otežan različitim “preprekama”, jedna od njih bila je i pucanje u jabuku. 

Naime, kada dođe u mladino dvorište, mladoženja treba puškom da skine jabuku sa najvišeg drveta, koju je tu postavio mladin otac. Sve dok se jabuka ne nađe na travi, mlada ne izlazi iz porodične kuće. 

Ovaj svadbeni običaj je nastao kako bi mladoženja dokazao da je spreman da odbrani porodicu, odnosno kako bi dokazao svoju vojnu spremnost. 

Bacanje sita na krov kazuje da li će mlada ostati u kući 

Nakon što se mladenci uzmu, odlaze u mladoženjinu kuću gde se održava ostatak veselja. Po ulasku u domaćinstvo, mlada od svekrve dobija sito, žito, jabuke i kovanice. Ove darove baca na različite strane kuće, a sito baca na krov. 

Prema verovanju, ukoliko sito ostane na krovu, i mlada će ostati u kući, a samim tim će i brak između dvoje mladenaca biti uspešan i dugovečan. 

Kićenje i dekoracija – kakvi svadbeni običaji stoje iza toga? 

Danas je dekoracija sale za svadbu izuzetno važan segment ove proslave, a ovde estetika igra glavnu ulogu. U neka druga vremena, i ovaj deo venčanja bio je ovenčan simbolikom a evo i o čemu je reč. 

Kićenje mladinog doma popularno je i u savremeno doba, a za ovu dekoraciju koriste se različiti venci sa cvetovima. Nekada je običaj bio da to bude luk od bršljana koji se ukrašavao cvećem, ukrasnim mašnama i tkaninom od tila. 

Ovakav luk stajao je na mladinoj kapiji kako bi reprezentovao odlazak mlade iz rodne kuće u mladoženjin dom. Običaj je bio luk tu ostane do verskog praznika Mladenci.

Kićenje svatova je takođe drevni običaj, koji se praktikuje i sada, a on se vezuje za verovanje da svatovi okićeni grančiama ruzmarina postaju duhovni svedoci svadbe. Takođe, ruzmarinu se dodavao i crveni konac, najpoznatija zaštita od uroka, kao i cvet koji je simbolizovao plodnost. 

Stari svadbeni običaji vezani za mladu – zašto se nose veo i venčanica? 

Mlada u beloj venčanici. 

Ovo je jedan od najupečatljivijih svadbenih simbola, a svakako i najrasprostranjeniji svadbeni običaj. Mlada nosi belo kao simbol čednosti, i ovo verovanje je uglavnom opšte poznato. 

Naime, devojke su nekada u brak ulazile čedne, i kako bi se to istaklo, nosile su bele haljine. Pored toga nosile su i veo, a i to je imalo svoje značenje. 

Kao što smo već imali prilike da primetimo, mnogi stari svadbeni običaji su se praktikovali kako bi se odagnale zle sile, jer je prema verovanju istinski srećan trenutak kakav je sklapanje braka, bio pogodan za demone i zle sile. 

Kako ovi demoni ne bi doprli do mlade, ona je nosila veo kojim je pokrivala lice sve do časa sklapanja braka u crkvi. Takođe, nakon sklapanja braka svatovi su slavili pucanjem u nebo, što je bio još jedan način da se odagnaju zle sile. 

Darivanje mladenaca – tradicija koja menja oblik

U složnim domaćinstvima i danas važi da roditelji kupuju poklone izabranici ili izabraniku svog deteta, međutim nekada je ovaj svadbeni običaj izgledao sasvim drugačije. 

Naime, nakon verdibe budići svekar i svekrva kupovali su mladi zlatnu ogrlicu, i svečano je darovali. S druge strane, mladoženja je svoj poklon dobijao na dan svadbe, i to u vidu zlatnika koje mu je tast stavljao u tanjir pre nego što počne obed. Negde se praktikovalo i da zlatnik bude u čaši sa vinom koju će mladoženja ispiti kako bi došao do zlatnika. 

Ovi običaji služili su kako bi roditelji budućih supružnika pokazali naklonost prema partneru svog deteta. 

Verujemo da neke od ovih običaja planirate da uključite i na svom venčanju, a sada znate i zašto oni postoje. Bilo da se slažete sa verovanjem, ili vam to zvuči potpuno nevažno, složićete se da su stari običaji za svadbu sjajan način da negujete tradiciju naše zemlje.