Mnogi od nas osećaju pad nakon obroka, ali u nekim slučajevima to bi mogao biti pravi razlog za zabrinutost.
U medicini je to poznato kao postprandijalna somnolencija ili postprandijalni umor. To može dovesti do pospanosti, niskog nivoa energije, poteškoća sa koncentracijom i nedostatka fokusa.
Iako to obično nije razlog za brigu, nutricionistkinja Fiona Hanter je objasnila da je ova pojava prilično česta, ali i da biste trebali da odete kod lekara opšte prakse ukoliko vas sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
“Tačan uzrok nije u potpunosti shvaćen, ali postoji nekoliko teorija. Jedna je da je to prirodni odgovor vašeg tela na probavu. Nakon jela, telo preusmerava protok krvi u sistem organa za varenje, ovaj privremeni pomak krvi od mozga može da učini da se osećate umorno i tromo”, navela je.
Drugo objašnjenje je da smo programirani da se osećamo pospano nakon jela, piše B92.
“U praistoriji, čim su naši preci pojeli hranu, bilo je vreme za spavanje, tako da bi to mogao biti povratak na ovo”, dodala je nutricionistkinja.
Upozorila je da iako je osećaj malog umora nakon jela normalan, preterani umor može biti znak prikrivenog zdravstvenog stanja. To uključuje:
– Dijabetes ili predijabetes – To može uzrokovati oscilacije šećera u krvi nakon obroka što može uzrokovati umor.
– Intolerancije na hranu ili alergije – One mogu uzrokovati umor i druge simptome nakon konzumacije određene hrane. Vođenje dnevnika ishrane pomoći će vam da prepoznate problematičnu hranu.
– Anemija – Nedostatak gvožđa ili vitamina B12 može pridoneti trajnom umoru.
– Hormonalni problemi poput slabog rada štitne žlezde – To može uticati na nivo energije i metabolizam.
Ako se stalno osećate iscrpljeno nakon obroka, razgovarajte sa lekarom opše prakse ili dijetetičarom. Oni vam mogu pomoći u prepoznavanju potencijalnih zdravstvenih problema i mogu vam dati savete o optimizaciji vaše ishrane za održivu energiju.
Prema nutricionistkinji Hanter, određene stvari u hrani mogu verovatnije pridoneti pospanosti. To uključuje obroke sa visokim udelom šećera ili rafinisanih ugljenih hidrata poput belog hleba, pirinča i testenine, kao i keksa i kolača, a i proteine koji sadrže triptofan poput ćuretine, piletine, jaja, sira, ribe, orašastih plodova i semenki.
