Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koju karakteriše smanjenje koštane čvrstine, što uzrokuje krtost koštanog tkiva i povećanje rizika od preloma. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako je koštana gustina, izmerena na aparatu koji se naziva osteodenzitometar, manja od 2.4 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi.

Koštanu čvrstinu čine kvalitet kosti ( arhitektura, metabolizam, postojeća oštećenja) i mineralna koštana gustina koja označava mineralizaciju kosti po jedinici površine ili zapremine tkiva i čini 60-80% koštane čvrstine. U osteoporozi postoji smanjenje koštanog tkiva pri kojem je proporcija između mineralizovanog i nemineralizovanog metriksa normalna, a rizik od nastanka patološkog preloma u određenim delovima skeleta veoma naglašen i direktno zavisi od stepena gubitka koštanog tkiva. Osteoporoza je kvantitativni poremećaj koštanog tkiva, te nezahvaćene koštane trabekule izgledaju kvalitativno normalne.

Incidenca osteoporoze i posledičnih fraktura je u porastu tako da je ova bolest značajan činilac morbiditeta i mortaliteta današnje populacije. U današnje vreme dobija dimenzije pandemije. Ispoljava se u oko jedne trećine žena u životnoj dobi od 50 godina i u oko dve trećine žena starijih od 70 godine. Procenjuje se da širom sveta više od 200 miliona ljudi boluje od osteoporoze.

Faktori rizika:

• Ženski pol ( tri puta je češći prelom kuka i tela pršljenova kod žena);
• Rasa;
• Pušenje;
• Mala telesna težina ( ispod 58 kg);
• Nekretanje kao stil života;
• Konzumiranje alkohola.

Predisponirajuća medicinska stanja su:

• Deficit estrogena;
• Zapaljenska bolest creva;
•  Diabetes mellitus tip II,
• Cistična fibroza pluća;
• Hipertireoidizam;
• Hiperparatireoidizam;
• Bolest jetre;
• Upotreba kortikosteroida;
• dr.

Klinička osteoporoza je asimptomatska do preloma, tako da je 80% bolesnika sa osteoporozom nedijagnostikovano. Često se kod pacijenta javljaju simptomi u smislu malaksalosti, neraspoloženja, uznemirenosti, pojačanog znojenja, apatije i dr. ali se retko povezuje sa osteoporozom. S toga se sa pravom naziva ‘ tihim kradljivcem’ jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod takozvanig ‘ praga za frakture’ kada se javljaju klinički dramatične komplikacije bolesti – prelomi.

Tipovi osteoporoze

Postoje dva različita tipa osteoporoze:

• tip I ili postmenopauzalna i
• tip II ili senilna ( staračka) osteoporoza.

Postmenopauzalna osteoporoza je udružena sa smanjenjem produkcije estrogenih hormona, sa kompresivnim prelomima kičmenih pršljenova i prelomom radijusa na tipičnom mestu. Senilna osteoporoza nastaje kao posledica povećane resorpcije i smanjene sprodukcije koštane mase i povezan je sa prelomom proksimalnog okrajka butne kosti i prelomima proksimalnog humerusa. 

Pored ove podele osteoporozu možemo podeliti na  lokalnu ( regionalnu) i opštu (  generalizovanu), koja je češća. 

Četiri patogenetska mehanizma mogu uzrokovati pojavu osteoporoze:

1. nizak nivo BMD u vreme njenih najviših vrednosti – pBMD;
2. ubrzano smanjenje BMD posle menopauze;
3. ubrzano smanjenje BMD usled starenja;
4. ubrzano smenjenje BMD usled postojanja drugih bolesti ili primene nekih lekova, tzv. sekundarna osteoporoza.

Osteoporoza i prelom kuka

Prosečni denzitet – gustina kostiju kod ženske populacije dostiže maksimum oko 35-e godine, posle čega postepeno opada. Najčešći uzroci sekundarne osteoporoze ( uzrokovane bolestima i lekovima) su: lečenje steroidima i antikonvulzivima ( lekovi za lečenje epilepsije).

Nizak indeks koštane mase ( odnos između telesne mase i visine) takođe se pokazuje kao faktor od značaja za rizik od nastajanja preloma kuka. Smanjenje ovog indeksa ima pozitivnu korelaciju sa smanjenjem koštane gustine. Obzirom da ovaj indeks ordažava indirektno i smanjenje količine masnog tkiva i proteina, on je takođe relativan pokazatelj rizika za osteoporozu. Redukcija debljine lokalnog trohanternog subkutanog tkiva u direktnoj je vezi sa smanjenjem indeksa koštane mase. U toku pada, osobe sa većom telesnom visinom, razvijaju veću silu udara i posledično imaju veće šanse za prelom, što izraženo u brojkama znači razlika visine za oko 7cm povećava rizik za skoro 50%. Prisustvo osteoporoze povećava mogućnost preloma 4 puta u pacijenata starijih od 50 godina. 

Važno je istaći da pacijent nema tegobe dok ne dođe do preloma kostiju koji se mogu desiti i pri uobičajenim aktivnostima. Najčešće se dešavaju prelom vrata butne kosti, prelom pršljenskih tela kičmenog stuba i kostiju podlaktice u predelu skočnog zgloba, koji mogu dovesti do trajne invalidnosti  i bitnog umanjenja kvaliteta života ( naročito prelom kuka). Čak jedna četvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine. Klasičnim rentgentskim snimanjem osteoporoza se detektuje tek kada je došlo do gubitka 25-40% koštane mase.

Dijagnostikovanje

Najbolja metoda merenja koštane gustine je osteodenzitometrija X zracima dvostruke energije, tzv. DXA ( dual X ray apsorbtiometry).

Sa tim u vezi i definicija koju je dala Svetska zdravstvena organizacija se odnosi na smanjenje koštane gustine koje je utvrđeno ovom metodom. DXA se smatra ‘ zlatnim standardom’ zbog velike preciznosti, male doze radijacije, kratkog trajanja pregleda i niske cene. 

Kod dijagnostikovanja, uvek treba imati na umu i uzroke sekundarne osteoporoze. Merenje koštane gustine ovom metodom se rutinski vrši na lumbalnoj kičmi i kuku. Takođe, moguće je izvršiti merenje i na podlaktici, šaci, kao i merenje celog tela. 

Nije potrebna posebna priprema za pregled. Treba napomenuti da kontrastna sredstva kao što je barijum, ometaju pregled lumbalne kičme. 

Pregled traje oko 5 minuta, a pri tome doza zračenja je zanemarljiva. rezultat se izražava kao apsolutna vrednost BMD u g / cm² i kao T-skor koji predstavlja broj standardnih devijacija odstupanja izmerene BMD bolesnika od pBMD osobe iste rase, pola, visine i težine koja se kompjuterski određuje iz standarda.

Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju?

• Ženama starijim od 65 godina;
• Ženama u postmenopauzi, mlađim od 65 godina, a koje imaju jedan ili više faktora rizika;
• Ženama u postmenopauzi sa prelomima;
• Ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života;
• Odraslima sa osteoporotičnim frakturama;
• Ako je na osnovu klasične radiologije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi;
• Odraslima koji imaju oboljenje ili uzimaju lekove koji su povezani sa niskom koštanom masom ili gubitkom kostiju (upotreba kortikosteroida duće od 2 meseca);
• Muškarcima sa kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma nakon minimalne traume, kao i svim muškarcima starijim od 70 godina;
• Ženama sa dugotrajnom amenorejom;
• Radi kontrole rezultata lečenja osteoporoze.

Pored ove metode danas je u upotrebi i ultrazvučna osteodenzitometrija. Prednost ultrazvučnih aparata je što su prenosivi i jeftini. 

S obzirom da se definicija Svetske zdravstvene organizacije odnosi na koštanu gustinu merenu na DXA aparatima, ultrazvučna osteodenzitometrija je po pravilu orjentaciona metoda, mada se u ogromnom procentu nalazi poklapaju. U svakom slučaju zbog malog broja DXA aparata na ovim prostorima, ultrazvučna osteodenzitometrija u mnogome dobija na značaju, a dobijeni rezultati koštane gustine mogu se u potpunosti koristiti u terapijskom pristupu.

Prevencija i lečenje osteoporoze

Primena prevencije i terapije osteoporoze imaju za cilj da se zaustavi progresija gubitka koštane gustine i eventualno da se ona poveća. Zaustavljanje smanjenja koštane gustine značajno smanjuje rizik od preloma. 

Ovo se može postići na dva načina:

• Nefarmakološkom terapijom – vežbe, fizička aktivnost, pravilan način ishrane ( adekvatan unos kalcijuma i vitamina D), otklanjanje faktora riika (konzumiranje alkohola, pušenje, smanjenje doze kortikosteroida);
• Lekovima – antiresorptivni lekovi koji zaustavljaju gubitak koštane mase (estrogeni, bifosfonati, kalcitonin, selektivni modulatori estrogenih receptora), stimulatori izgradnje kosti (anabolni steroidi, fluoridi, rekombinantni parathormon), lekovi sa heterogenim efektom (stroncijum ranelat) i dr.

Bifosfonati su zlatni standard u lečenju osteoporoze. Dužina lečenja nije definisana jer se ovde radi o hroničnom oboljenju. Kod osoba koje nemaju ozbiljne faktore rizika, lek se može obustaviti i primeniti opšte mere uz redovne kontrole bolesnika. Kod osoba sa ozbiljnim faktorima rizika i vrlo niskom BDM, lečenje se ne može prekidati. Loša strana bifocfonata je ta što im je način uzimanja komplikovan i mogući neželjeni efekti od strane gastrointestinalnog trakta. Lečenje osteoporoze mora imati multidisciplinaran pristup, pa pored lekara opšte medicine, neophodna je angažovanost od strane ortopeda, endokrinologa, reumatologa, fizijatra, ginekologa.

Izvor: stetoskop.info