Iako su veoma osetljivi na stanje u svom novčaniku ljudi za, obično, ne bave mnogo osmišljavanjem ličnih finansija niti ih planiraju. Čeka se plata i razmišlja o kupovinama, i tako redom. Evo 5 najčešćih (finansijskih) grešaka koje ljudi stalno čine.
Svako će se prepoznati u sledećim redovima a navedene greške nije tako teško izbeći, uz malu pomoć profesionalaca.
1. ZAPISUJTE SVAKI DINAR
Detaljno beleženje troškova rutinski je posao u svakoj firmi, ali ljudi ga iz nekih razloga ne primenjuju na svoj lični ili kućni budžet. A ono je “lekcija broj jedan” iz sveta finansija. Posebno danas, kada dobar deo kupovina, ako ne i većinu, obavljamo telefonom i komputerom, ili bar plaćamo karticama.
A kada novčanice ne osetite u rukama, već samo kuckate neke brojeve, mnogo je lakše potrošivi više nego što želite (ili imate). Kada pred očima imate pregled na šta ste, recimo za mesec dana, potrošili najviše, sigurno ćete videti i neke “neverovatne” iznose troškova kojih niste bili ni svesni.
2. MALI TROŠAK JE ZAPRAVO VELIKI
Tu dolazimo de lekcije br.2 – sve se računa. “Ma daj, to košta samo sto dinara” nije najbolji pristup problemu, ni “čistom računu”. Jer ako imate male troškove, na koje ne obraćate pažnju, a oni su svakodnevni (ili gotovo svakodnevni) poput šolje kafe do ili sa posla, ili neke male poslastice, to će u mesečnom zbiru dati pristojnu cifru – u hiljadama dinara.
3. VAŠA PENZIJA POČINJE – SADA
Svako ko je imao na pet minuta porazgovarao sa nekim iz osiguravajuće kuće biće gotovo bolno svesan da je u finansijskom životu pojedinca najvrednije (i nenadoknadivo) isto ono što i u pravom – vreme.
Zbog toga finansijski stručnjaci smatraju da je najveća šteta koju čovek može sebi da uradi je da – prekasno počne da štedi “za penziju”. Matematika je tu jasna – za mirnu starost se odvaja već od prve plate.
Ako krenete na vreme i za 45 godina rada svakoga meseca odvajate “u stranu” (recimo u privatni penzijski fond) samo 10€, nakon toga ćete imati pojačanu redovnu penziju sa 130 € mesečno. I to tako svakog meseca narednih 20 godina.
Istu sumu će dobijati i onaj ko se seti da štedi za penziju recimo u svojim odmaklim godinama. Ali, uz bitnu razliku – on će za tih 130€ svakog meseca u dve naredne decenije posle 65 godine morati da deset godina izdvaja isto toliko – 130€ umesto 10€ mesečno.
4. NE DAJTE SE DRUŠTVENIM MREŽAMA
Pošto za savet kod lekara idete kada vam nije dobro, a kuću vam zidaju ili popravljaju majstori zidari a ne vi sami, onda je logično da se i za savete vezane za vaš novac, obratite profesionalcima. Da li će to biti neko iz banke, osiguravajućeg društva ili neki broker, na vama je da odlučite. Društvene mreže, “influenseri” i štiva tipa “kako se obogatiti u 10 lekcija” tu su od pomoći koliko i saveti dobijeni u kafani.
Ne dozvolite sebi da drugi upravljaju vašim novcem, oni ne znaju koliko je truda trebalo da dođete do njega.
5. INVESTIRAJTE
Kada se kaže investicija, u Srbiji će većina običnih ljudi dosegnuti do plana “kupiti stan pa ga iznajmljivati”. U “normalnom” svetu to nije tako. U principu, sav novac koji ne ide na kupovinu (najosnovnijih) stvari se smatra potencijalnom za štednju i trezveno se deli na tri dela: prvo polisa životnog osiguranja, zatim (oročena) štednja u banci, i na kraju privatni penzijski ili investicioni fond.
Jedna od najvećih zabluda o investiranju je i da je ono skupo i komplikovano. Možda nekada ranije ali danas se o svemu lako možete obavestiti, a razgovor u osiguranju ili brokerskoj kući ne košta ništa. Ono što danas započnete sa nekoliko stotina evra, u doglednoj budućnosti može biti okosnica blagodati čitave vaše familije.
Izvor: mondo.rs
