“Što te ne ubije to te ojača” je izreka koja se može primeniti na svakoga ko je jedan deo svog života proveo u Užicu. A pošto u trenutku čitanja ovog članka još uvek živi, šta Vas je to život u Užicu naučio…

Kretanje sa uzbrdice

U našem gradu ne postoji raskrsnica sa semaforom u kojoj se svi pravci nalaze u istoj ravni. Iako se u našem gradu, zbog reljefa ali i konstrukcija ulica, ne vozi toliko brzo kao u npr. Beogradu i Novom Sadu može se reći da su vozači u Užicu “najstartniji”. Zapravo prilikom obuke novih vozača, ne izlazi se sa poligona dok se ne nauči kretanje na uzbrdici “pod ručnom”. Priznajte, uživali ste gledajući vaše prijatelje “sa strane” kako se znoje na užičkim raskrnicama sa drugim autom u “gepeku”.

Poznavanje anatomije svinje

Prosto je šteta što se na grbu grada Užica ne nalazi kralj životinja – svinja. Prosečan Užičanin poseduje znanje o anatomiji svinje kao student druge godine Veterinarskog fakulteta. Što je još važnije mi znamo koji deo svinje najmanje goji, koji deo postaje slađi kada se posoli, koji je najukusniji, koji je najzdraviji i slično.

“Gorile u magli”

Prosečnom Užičaninu bi jutarnji špic u Pekingu došao kao vazdušna banja. Lokacija našeg grada ali i veliki broj individualnih ložišta, dovodi do toga da je u zimskom periodu nemoguće videti sa jedne na drugu stranu ulice. Uz to i hronična deprivacija kiseonika u zimskom periodu izazvana smogom dovela je do stvaranja može se reći super čoveka – Užičanina. Osoba koja bi se odlično snalazila vezanih očiju jer ga je smog navikao da se kreće bez vizuelne navigacije i osoba otporna na bojne otrove jer kako Užičani iz zime u zimu pokazuju, laž je da je čoveku kiseonik neophodan za život.

Šta Vi mislite koje nas sposobnosti još izdvajaju od ostatka Srbije….

Izvor: uzice online