Vežbanje je dobro za većinu ljudi, ali kada je umereno, dok previše vežbanja može da naškodi srcu, upozoravaju stručnjaci Američkog udruženja za zdravlje srca.
Udruženje potstiče na redovno vežbanje, ali u smernicama objavljenima u časopisu “Circulation” upozorava na opasnosti ekstremnih sportova koji testiraju izdržljivost i na pokušaje osoba koje žive sedilačkim načinom života da se prebrzo vrate u formu.
“Posmatrano iz različitih uglova, vežbanje je poput lekova”, kaže autor smernica Beri A. Frenklin, upravnik preventivne kardiologije i kardijalne rehabilitacije u “Beaumont Health” u Mičigenu.
“Kao i kod lekova, i vežbanje prate indikacije i kontraindikacije. A moguće je i predoziranje, kao i premala doza”, objasnio je Frenklin i dodao:
“Studije kojima su obuhvaćeni sportisti koji se bave aktivnostima koje ih dovode do granica izdržljivosti pokazuju da takvo vežbanje može da ostavi ožiljke na srčanom mišiću. Takođe može da izazove poremećaje srčanog ritma i aterosklerozu”.
“Sve se više ljudi bavi ekstremnim sportovima zbog toga što misle da je, ako je malo vežbanja dobro, više je još bolje”, dodaje on.
Rizicima oštećenja srca nisu izloženi samo oni koji vežbaju do granice izdržljivosti.
“Najveći je rizik za ljude koji su godinama neaktivni poput onih koji su trčali pre 40 godina i to žele da učine opet trčeći po kraju u kome žive”, smatra Frenklin i dodaje:
“Glavna poruka svima koji su u srednjoj životnoj dobi ili stariji je da treba da počnu sa hodanjem, a ne trčanjem. Započnite lagano, pređite četiri do pet kilometara za sat vremena. Nakon toga možete preći na sedam ili osam kilometara na sat ili, ako vežbate na pokretnoj traci, možete povećati opterećenje pod uslovom da nemate simptome nekog oboljenja. Ali ako vam se pojave bolovi ili nelagoda bilo gde iznad struka, mogla bi da bude u putanju angina koja je povezana sa začepljenjem jednog ili više krvnih sudova.”
Ljudi koji počinju da vežbaju trebali bi da se posavetuju sa svojim lekarom ako osete bol u levoj ruci, vratu ili vilici, osećaju neuobičajen nedostatak vazduha, slabost ili lupanje srca.
“To su sve znaci da nešto možda nije u redu”, kaže Frenklin dodajući da većina ljudi koji pretrpe srčani udar ili zastoj rada srca ima neke simptome u danima koji su prethodili i ignoriše ih.
Nakon analize više od 300 istraživanja Frenklinov tim zaključio je da fizički aktivne osobe, poput onih koje redovno hodaju, imaju 50 odsto manji rizik za srčani udar ili zastoj. S druge strane, rizik od tih stanja koji je kod trkača na duge staze nizak, vremenom raste.
Važan je zaključak da je redovno vežbanje od 30 minuta dnevno pet dana u nedelji korisno, kaže dr.Anapurna Kini iz bolnice “Mount Sinai” u Njujorku koja nije bila uključena u istraživanje.
Kini savetuje ljudima koji razmišljaju o vežbanju da izaberu nešto u čemu će uživati poput vožnje bicikle, hodanja na pokretnoj traci ili plesa.
“To mora da bude nešto što će vas radovati. Što ste stariji, morate uložiti više truda u vežbanje pod opterećenjem. Nakon 40. počinjete da gubite mišićnu masu”, objašnjava Kini.
Izvor: rs.n1info.com
