Niko ne želi da o sebi razmišlja kao o otiraču koji dopušta ljudima da ga gaze, ali ako radite više od nekoliko stvari s ovog spiska, možda je vreme da počnete da budete asertivniji.
Shvatiti da se ne zalažete za sebe ili ono što jako želite nije lako i može imati bezbroj posledica na mentalno zdravlje i odnose. Ponekad se čak možete zapitati koliko vas ljudi zapravo poznaju ili činiti kao da provodite vreme na način koji vam se ne čini autentičnim.
Život je prekratak da biste ga potrošili na način koji čini druge ljude srećnima po cenu vašeg vlastitog uživanja, ali u isto vreme nije uvek nužno loše imati pasivniji tip ličnosti – ili ponekad svoje vlastite potrebe stavite na drugo mesto u odnosu na one koje volite.
Problem nastaje kada se prečesto nalazite u situacijama da tuđe želje i potrebe stavljate ispred svojih, na način koji štet vašoj dobrobiti ili kada ste pasivni pred asertivnijom ličnošću jer se bojite da istaknete svoja gledišta.
Asertivnost je ponašanje koje karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti.
Ako se redovno pitate da li dopuštate li ljudima da vas gaze ili ste često previše pasivni, ovih osam znakova stručnjaka može vam pomoći da dešifrujete jeste li prirodno prilično opuštena osoba ili ste pomalo otirač.
Psihološkinja Lalita Suglani objasnila je u objavi na Instagramu kojih osam znakova pokazuje da je neko previše pasiavn, dodajući: “Važno je napomenuti da upotreba izraza ‘otirač’ nema nameru da bilo koga uvredi, već da istakne uobičajeni obrazac ponašanja u kojem često dopuštamo drugima da se ponašaju prema nama na način da se osećamo neprijatno.”
Suglani napominje da redovna pasivnost može “tiho da stvori ljutnju i frustraciju u nama dok ćutimo”, što dugoročno može da našteti odnosima i samopoštovanju.
Prvi od osam znakova da biste mogli biti otirač jest da imate “teškoću da kažete ‘ne’ zahtevima”. Ako želite da kažete „ne“, ali mučite se da to izgovorite, onda je stvarnost takva da niste zadovoljni s onim na šta pristajete.
Ona takođe naglašava da osećaj da nemate kontrolu nad svojim životom može biti znak da ste previše pasivni, kao što to može biti znak da potrebe drugih stavljate ispred svojih “jer se brinete hoćete li ih uznemiriti”.
Ovo je ključna tačka: staviti potrebe voljene osobe iznad svojih zato što to želite je potpuno legitimna odluka i nešto što svi moramo da uradimo kada smo im potrebni, ali ako taj izbor donosite zato što bojite kakve bi mogle da budu njihove reakcije ako sebi date prioritet, možda ste previše pasivni.
Suglani objašnjava da još jedan znak nezdravog nivoa pasivnosti može biti da se bojite “zauzeti se za sebe i govoriti svoju istinu” i izbegavate to da uraditi kako biste ograničili potencijalne sukobe. To može dovesti do još jednog znaka koji Suglani ističe: da se aktivno “osećate iskorišćeno” ili potajno osećate kivicu prema ljudima u svom životu.
Ako imate granice prema sebi, ali dopuštate da ih ljudi oko vas “stalno prelaze”, to je još jedan znak da bi trebalo da napravite samoprocenu o tome dopuštate li ljudima da gaze po vama.
Suglani takođe napominje da česti osećaj da ste se previše posvetili drugima i da se osećate “preopterećeno i pod stresom zbog udovoljavanja drugima” može signalizirati da morate biti asertivniji.
I na kraju, znak da ste možda otirač, objašnjava ona, je ako imate “nisko samopoštovanje ili nedostatak samopouzdanja”. Tu bi mogao da bude srž problema, od čega bi ostalih sedam znakova moglo biti simptomatično. Ako ne verujete da mnogo vredite, može biti teško uveriti druge ljude u to – a nedostatak samopouzdanja može otežati verovanje da ćete biti asertivni, bez straha od posledica.
“Moramo zapamtiti da su naša osećanja, potrebe i granice jednako važni kao i bilo čiji drugi”, objasnila je psihološkinja. “Od ključne važnosti je pronaći svoj glas, izraziti svoju zabrinutost i zauzeti se za sebe na način pun poštovanja i samopouzdanja. Zdravi odnosi izgrađeni su na uzajamnom poštovanju, razumevanju i otvorenoj komunikaciji. Zato prepoznajmo kada smo previše pasivni i poradimo na stvaranje uravnoteženijih, ispunjavajućih veza”.
Izvor: n1info.rs