Uobičajeno mislimo da spermatozoidi određuju pol deteta, u zavisnosti od toga da li nose Iks (X) ili Ipsilon (Y) hromozom, ali studija istraživača sa Univerziteta Harvard pronašla je korelaciju između godina majke i predispozicije da rode decu istog pola.
Statistički, šansa da se rodi sin ili ćerka je 50:50, slično kao bacanje novčića, ali izgleda da neke žene imaju predispoziciju da imaju decu samo jednog pola.
Svi smo iz ličnog iskustva videli rođake ili prijatelje koji imaju samo ćerke ili samo sinove. Siven Vang sa Univerziteta Harvard i njene kolege su želeli da istraže da li se to dešava sasvim slučajno ili u osnovi leže neki fiziološki pokazatelji koji bi mogli da objasne ovu pojavu.
Na nivou populacije, odnos dečaka i devojčica pri rođenju je otprilike 50:50. Ali Vangova i njene kolege su se pitale ima li žena neku ulogu u svemu tome.
Da bi saznali više, analizirali su podatke prikupljene od više od 58.000 majki u SAD koje su se prethodno uključile u dve odvojene studije o kontracepciji i zdravlju žena. Od ovih žena, 61 odsto je imalo dvoje dece, 30 odsto troje dece, osam odsto četvoro dece, a preostale žene su imale petoro ili više dece.
Istraživači su uporedili pol dece u odnosu na osam sledećih osobina majki: visina, indeks telesne mase, rasa, boja kose, krvna grupa, hronotipo (dobom dana kada su najbudnije), starošću pri prvoj menstruaciji i starosti kada su dobile decu (koja se kretala od 13 do 48 godina).
Tim je otkrio da su žene koje su bile starije od 28 godina kada su prvi put rodile imale 43 odsto šanse da kasnije imaju decu samo jednog pola, u poređenju sa 34 odsto šanse kod onih koje su postale majke u mlađim godinama.
„Otkrili smo da što je starost majke pri prvom porođaju u većem procentu bila povezana sa tim da imaju samo devojčice ili dečake“, kaže Vangova. Kod svih ostalih osobina koje su uzete u razmatranje nije utvrđena korelacija sa polom dece.
Iako nije jasno zašto starost majke može imati ovaj efekat, pretpostavlja se da je to posledica bioloških promena u telu, koje variraju od žene do žene, prenosi RTS.
Na primer, prethodne studije ukazuju da se menstrualni ciklusi javlja u sve ranijem životnom dobu žena, što može da ide u prilog češćem rađanje dečaka, dok smanjenje vaginalnog pH sa godinama može podržati preživljavanje spermatozoida koji sadrže Iks hromozome, što daje veće šanse da se rodi devojčica.
Ali nalazi bi se takođe mogli objasniti i socioekonomskim faktorima, smatra Džošua Vajld sa Univerziteta u Oksfordu. Moguće je da žene koje rađaju posle 28 godine više planiraju veličinu svoje porodice. Recimo, ako žele dvoje dece različitog pola, a dobiju dvoje istog, verovatno odustaju od daljeg rađanja, dok mlađa žena u želji da ima dete drugog pola možda neće oklevati da rodi još dece.
U svakom slučaju, potrebna su dalja istraživanja kako bi se u obzir uzeli i socioekonomski faktori, uticaj životne sredine i fiziološki faktori koji potencijalno utiču na pol bebe.
