Postoji stari izraz da vas starost ne čini zaboravnim, već količina stvari koje morate da zapamtite. Ali kada je u pitanju demencija, gubitak pamćenja se može sprečiti ili barem smanjiti kako starimo.
Sama demencija je grupno oboljenje u kom nekoliko bitnih stavki preovladava, gde najčešće Alchajmerova bolest koja dovodi do gubitka pamćenja. Demencija postaje sve češća nakon 60. godine. Dok 7 procenata odraslih od 60 i više godina ima demenciju, ta brojka raste kod onih preko 85 na skoro 30 procenata.
Sve vrste demencije dovode do kontinuiranog gubitka moždanog tkiva, što može uticati na: ponašanje, emocije, memorije, percepcije, razmišljanje.
Međutim postoje saveti kako da se borimo protiv ovoga, da do demencije ne dođe, ili barem da je odložimo na neko vreme.
U ovim jednostavnim savetima i vežbama, mozak, um i čovek se tera da izađe samo malo iz svoje svakodnevne zone komfora i samim tim da se na drugačiji način stimuliše. Saveti su:
- Perite zube rukom koju slabije koristite;
- Slušajte ponekad drugačije muzičke žanrove od onih za vas uobičajenih;
- Birajte drugačije puteve kad se vraćate kući;
- Radite mozgalice;
- Učite da svirate neki muzički instrument;
- Učite neki novi jezik.
Većina slučajeva demencije je uzrokovana faktorima načina života, a ne genetikom. Na nama je da preduzmemo neophodne korake da smanjimo rizik i zaštitimo svoja sećanja u godinama koje dolaze.
Izvor: citymagazine.danas.rs
