Dobro ste pročitali – Ovo su neki od najbizarnijih recepata za pripremu sladoleda.
Kratka istorija sladoleda
Putevi nastanka ove, u letnjim danima, nezamenjive poslastice, vode nas još u drevnu Kinu. Istorija kazuje da su jednu vrstu preteče sladoleda – mešavinu leda i mleka, služili na kraljevskim dvorovima.
Pa čak i stari Rimljani poznavali su čari ovoga ukusa! Priča govori da je rimski car Neron konzumirao mešavinu snega i leda, donošenih sa vrhova planina, sa usitnjenim voćem ili jednostavno voćnim sokom. I danas pojedini sladokusci radije biraju ovakav vodeni sladoled, smatrajući da najbolje okrepljuje. Evropljanin koji je dobio tu jedinstvenu priliku da prvi proba ovaj čudesni ledeni krem bio je čuveni Marko Polo. Reči hvale o ovoj poslastici beleži čak u svojim putopisima, gde navodi kako mu je na dvoru Kublaj-kana bio poslužen slatkiš osvežavajućeg ukusa.
Sladoled do engleskog dvora stiže u 17. veku trgovinskim putevima neumornih Arapa, koji su ovaj recept doneli u Evropu. Vladajući Sicilijom, ovaj egzotičan narod preneo je veštinu zamrzavanja slatkog krema Italijanima. Legenda zatim govori, da je Čarls II bio toliko očaran novootkrivenim desertom u svom novom jelovniku, da je odlučio da recept ljubomorno sačuva u strogoj tajnosti, pa je svom francuskom kuvaru platio ogromnu sumu novca kako bi se ova poslastica ekskluzivno servirala isključivo na njegovom stolu. Godine 1646. kralj biva svrgnut, pa tako na sreću običnih smrtnika, nakon služenja na ostalim evropskim dvorovima, sladoled postaje dostupan i njima.
Ipak, zahvalnost za začetak industrijske proizvodnje sladoleda dugujemo Amerikancima. Prva mašina za pravljenje sladoleda izmišljena je baš u Americi i to polovinom 19. veka. Njen izumitelj je kreativna Nensi Džonson, koja je svetu ovu mašinu darovala još davne 1846. godine. Princip po kojem ona radi vrlo je jednostavan stoga se slične mašine i dan danas mogu videti u pojedinim poslastičarnicama.
Kada je ovaj neodoljiv ukus sa razlogom krenuo da osvaja sve kontinente, on najzad dobija svoje najrazličitije oblike, pa tako danas imamo pored njegovog klasičnog izdanja i sladoled u kornetu i na štapiću.
Kornet
Italijanski poslastičar sa Vol Strita, Italo Marćioni, sladoled poslužen u, do tada neviđenoj, jestivoj čašici (kornetu) ponosno je prikazao na Svetskom sajmu u St. Luisu 1924. godine.
Štapić
Kupac je uvek u pravu! Godine 1934. jedan neodlučan kupac inspirisao je vlasnika poslastičarnice da po prvi put sladoled stavi na štapić i prelije ga čokoladom. Naime, u mestu Ajova Kris Nelson, ovaj sladokusac nije mogao da se odluči hoće li kupiti sladoled ili čokoladicu, pa je kreativni sladoledžija rešio da u potpunosti zadovolji njegove prohteve i objedini ih u jedno.
Ovo sigurno niste znali o sladoledu:
• Italijani su vrhunski majstori u pravljenju sladoleda. Da li ste znali da u Italiji postoji čak Univerzitet sladoleda?
• Sladokusce iz Emirata očekuje pravi gastronomski izazov. U ovim toplim krajevima najavljuju pojavu egzotičnih ukusa sladoleda spravljenog od kamiljeg mleka: datulu, šafran, čokoladu, karamelu!
• U Japanu možete probati nabizarniji sladoled na svetu tzv. sladoled Bahasi. Japanci ga smatraju izvrsnim specijalitetom, a verovali ili ne, u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa!
• Sladoled od majčinog mleka?! Da, u Velikoj Britaniji otvorena je poslastičarnica koja služi upravo ovu poslasticu.
• Razlike su i u ceni, pa tako najskuplji sladoled na svetu sebi možete priuštiti za “ tričavih “ hiljadu dolara!!! Ono što ga čini ovako ekskluzivnim su skupoceni sastojci. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i dr.
• Mesec jul – mesec sladoleda! Kako je tamo oduvek vrlo popularan ledeni krem, američki predsednik Ronald Regan proglasio je jul mesec za mesec sladoleda.
• Statistika kaže! Koliko god poslastičari eksperimentisali, vanila je i dalje najpopularnija aroma, a najtraženiji preliv čokoladni.