Smokve već vekovima važe za jednu od najzdraviji namirinica.Budući da su neprocenjivi izvor hranljivih vlakana, minerala i polifenola, smokve pozitivno utiču na zdravlje i pružaju veliku pomoć u lečenju bolesti današnjice.
Smokve imaju vrlo kratku sezonu uzgoja i izuzetno su osetljive. Zato su najukusnije ako se jedu neposredno nakon branja, nakon što su kratko vreme odležale u frižideru. Iako su sveže smokve dostupne samo nekoliko meseci u godini, u suvim smokvama možete uživati tokom cele godine.
Nutritivna vrednost
I sveže i suve smokve su vrlo bogate mineralima, posebno kalcijumom, magnezijumom i kalijumom. Količina kalcijuma višestruko je veća u suvim smokvama zbog čega se smatraju jako važnim ne-mlečnim izvorom kalcijuma.
Izuzetno su bogat izvor hranljivih vlakana, a visok procenat čine vlakna rastvorljiva u vodi. Ta vrsta vlakana pomaže pri sniženju nivoa glukoze i holesterola u krvi, a ujedno deluje povoljno na regulaciju probave. Bogate su brojnim fitohemikalijama, posebno beta-karotenom, polifenolima, antocijaninima i biljnim mastima.
Smokve regulišu nivo holesterola u krvi, mada ne sve smokve podjednako.
Evo koje su vrste pogodne za reguliasanje holesterola.
Otkrili su veliki sadržaj polifenola i snažnu antioksidativnu aktivnost. Što je vrsta bila tamnije i intenzivnije boje, količina korisnih molekula i antioksidativna snaga bila je veća.
Najviša količina polifenola, antocijana i najsnažnija antioksidativna aktivnost zabeležena je kod vrste Mission karakteristične po crno-ljubičastoj kori s mesom rozikaste boje. Zanimljivo je i da je najviše fitohemikalija pronađeno u kori smokava, a manje količine izmerene su u mesu.
I ranije sprovedena istraživanja pokazala su da su smokve izuzetno bogat izvor polifenola. Začudili biste se kada biste znali da su smokve mnogo bogatije polifenolima od npr. jabuke, borovnice, grožđa, pomorandže, šljive, jagode, pa čak i od namirnica koje se smatraju izuzetno bogatim polifenolima – poput crnog vina i čaja. Takođe, smokve sadrže i biljne masti, materije koje dokazano povoljno deluju na nivo holesterola u krvi.
Biljne masti (poput stigmasterola i lanosterola koji se nalaze u smokvama) vezuju se na molekule holesterola u crevima i tako ometaju njegovu apsorpciju.
U smokvama su pronađena i jedinjena s potencijalnim antikarcinogenim delovanjem – benzaldehid i kumarini. Ta jedinjenja su ispitivana u naučnim studijima, a rezultati su obećavajući, posebno kada je reč o karcinomima prostate.
Zdravstvene blagodeti
Redovna konzumacija smokava bez sumnje povoljno deluje na kardiovaskularno zdravlje. Mnogo je razloga koji govore u prilog tome:
Hranljiva vlakna iz ploda smokve deluju i na nivo šećera u krvi, a antidijabetičko delovanje poseduju i smokvini listovi. Iako ne zvuče jestivo, u nekim kulturama smokvini listovi spadaju u sastavni deo jelovnika. Zbog niza molekula koje poseduju, smokve imaju i potencijalno antikarcinogeno delovanje.
Suve smokve izvrstan su izvor brojnih nutritijenata. Međutim, suvo voće čini manje od 1 posto uobičajeno konzumirane količine voća i stoga stručnjaci preporučuju veću zastupljenost suvog voća u ishrani kao značajnog izvora antioksidansa i hranljivih vlakana.
Suve smokve praktičan su i nutritivno vredan obrok za sportiste rekreativce i profesionalce, a u kombinaciji s orašastim plodovima mogu poslužiti kao idealan međuobrok.
izvor: srbijadanas.com
