Vašar ili ti panađur nije poznat samo na ovim prostorima, jer ga organizuju i drugi narodi. Međutim vašar u Srbiji ipak ima i neke posebno značajne društvene funkcije.

Vašar se smatrao oblikom narodnog okupljanja i to najčešće u vreme nekog crkvenog praznika ili kako se obično kaže, kada je Crveno slovo. Za vreme crkvenih praznika nije niko radio, tako da je to slobodno vreme bilo idealno da se poseti vašar. U vreme kada nisu postojale prodavnice, vašari ili panađuri su bila mesta gde su se seljaci okupljali, kako bi kupili neophodne namirnice i ostale potrepštine.

Vašar ili ti panađur nije poznat samo na ovim prostorima, jer ga organizuju i drugi narodi. Međutim vašar u Srbiji ipak ima i neke posebno značajne društvene funkcije. Vašar je bio prilika za mlade da se sretnu i kibicuju, dok su stariji pričali o drugim porodicama, šta te porodice imaju i kakvi su članovi porodice. Na vašarima se obavezno gledalo ko je sa kime, kako se tada reklo „pitao“, da li se pozdravljao, da li se raspitivao za porodicu. Devojke koje su imale u planu da se udaju, posebno su se oblačile, ukrašavale dukatima, nakitom, a obavezno su imale pratnju starije rođake. Parovi koji su nedavno dobili dete, šetali su sa detetom kako bi ga drugima pokazali.

Jedan od najvažnijih detalja na samom vašaru je bilo to da se bude „viđen“ i zapažen. To znači da se svako ko je na vašar dolazio, posebno za tu priliku i doterao. Zanimljivo je da je svrha samog dolaska i pokazivanja na vašaru bila ta da se pokaže kako je pojedinac pošten i da nema skrivenih mana. Neobično je kako je jedno od najvažnijih mesta na vašaru gde se trebalo pokazati, bio upravo ringišpil. Pretpostavlja se kako se vožnjom pojedinaca na ringišpilu dokazivala njihovu hrabrost.

Izuzetno je bilo važno igrati u kolu i pokazati da si spreman da igraš, jer se smatralo da ako izdržiš igrati u kolu, onda možeš izdržati i da radiš. Neobično je što je pokazivanje tokom igre u kolu bilo važnije za devojke, a ne toliko za momke. Na dan vašara se svi posebno doteruju, oblače se haljine i odela uz naravno neizbežne leptir mašne i kravate. Starije žene su se sretale sa svojim prijateljicama uz obavezno ćaskanje o najnovijim dešavanjima u selu.

Vašar je osim svih ovih društvenih aktivnosti, bio odlično mesto za trgovinu. Na vašarima ili panađurima se prodavala i kupovala stoka, zaprežne kočije, oprema za konje… Poljoprivrednici su nudili svoje poljoprivredne proizvode i kasnije od zarade kupovali razne potrepštine za svoju porodicu. U zemljanim loncima se kuvao svadbarski kupus, a prasići i jagnjadi su se okretali na ražnju i neodoljivim mirisom privlačili gladne posetioce.

Prodavci raznih, kako se govorilo „fela“ su prodavali čuvena narodna odela, bičeve za konje, potrepštine za kuću i naravno neizbežna liciderska srca koja su momci kupovali devojkama. Vašar je bila i sjajna prilika da deca dobiju neki slatkiš ili igračku. Vašari ili panađuri su bili sjajno mesto jer su nudili za svakog ponešto. Ipak većina starih meštana u regiji tvrde da su ondašnji vašari i panađuri bili znatno bolje organizovani od ovih koji se održavaju u sadašnje vreme. Isto tako kažu da su ondašnji vašari bili otmeni, dok su sadašnji nažalost prepuni kiča.