U životu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.

A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?

Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.

Šta je Daning-Kruger efekat

Daning-Kruger efekat je psihološki fenomen koji podrazumeva da pojedinci sa manjkom znanja i veština imaju nerealno pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima u odnosu na sposobnosti drugih ljudi. Ova iluzorna superiornost je oblik kognitivne pristrasnosti i često se naziva „dvostrukim prokletstvom“ jer pojedinci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog zadatka, već im nedostaje i sposobnost da prepoznaju sopstvenu nesposobnost, zbog čega se javljaju nerealna pozitivna uverenja o sebi.

Fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je ovaj efekat dobio ime. Oni su tvrdili da fenomen pogađa ne samo ljude koji imaju slabo razvijene veštine, odnosno manjak znanja, već i one sa dosta znanja i sposobnosti. U slučaju onih kojima veštine nedostaju, nerealno pozitivna slika o sebi je posledica mispercepcija njih samih. U slučaju onih koji imaju znanja, iluzija superiornosti posledica je mispercepcije drugih, te uverenja da u odnosu na njih više znaju i umeju.

Šta pokazuju istraživanja Daning-Kruger efekta?

Većina istraživanja usmerenih na ovaj efekat imalo je za cilj da proveri prisustvo fenomena u nekim grupama ljudi. Tako je, recimo, istraživanje grupe autora u SAD potvrdilo da se ovaj fenomen javlja kod studenata avijacije. U ispitanoj grupi studenata bilo je onih sa niskim skorovima na testu znanja iz gramatike, kao i testu stručnog znanja, a isti studenti su precenjivali sopstveno znanje. S druge strane, studenti koji su dobro uradili oba testa, potcenjivali su svoje znanje (fenomen poznat kao sindrom uljeza). Ovaj obrazac precenjivanja sopstvenog znanja, ovog puta iz oblasti jezika (vokabulara) i logike, identifikovan je i kod studenata psihologije na jednom ekvadorskom univerzitetu.

Istraživanje objavljeno u časopisu Politička psihologija ispitivalo je da li se isti fenomen javlja kod građana u kontekstu znanja o politici. I ovde su rezultati pokazali da su oni pojedinci sa umereno niskom ekspertizom značajno precenjivali sopstvena znanja. U želji da se proveri prisustvo Daning-Kruger efekta u različitim okruženjima i realnim životnim situacijama, istraživanja su sprovođena i u oblastima poput sporta i medicine. Istraživanja dosledno pokazuju prisustvo ovog efekta kod pojedinaca sa najniže rangiranom realnom ekspertizom.

Interesantno je i istraživanje koje se bavilo prisustvom Daning-Kruger fenomena kod takozvanih anti-vaksera (protivnika vakcinacije). Pokazalo se da oko trećina ispitanika veruje da zna više o uzrocima autizma u odnosu na lekare i naučnike, a da je ovo preterano samopouzdanje u najvećoj meri prisutno upravo kod ljudi koji ne znaju dovoljno o ovoj temi.

Svakodnevne opasnosti zbog Daning-Kruger efekta

Ovaj efekat može biti iritantan i izazvati frustracije kod drugih ljudi te tako ugroziti međuljudske odnose. Osoba koja uporno tvrdi da je kompetentna, a onda se ispostavi da nema potrebne kompetencije za obavljanje nekog zadatka, posla ili svakodnevne aktivnosti, može brzo izgubiti poverenje kolega ili prijatelja i rizikovati da bude isključena iz zajedničkih radnih ili privatnih aktivnosti.

Druga i možda očiglednija posledica je ona koja se odnosi na neadekvatno obavljanje radnih zadataka na odgovornim mestima. Zamislite hirurga ili vozača autobusa koji veruju da su stručniji i sposobniji od svih drugih za obavljanje onih zadataka od koji zavisi nečiji život ili sigurnost, a onda se ispostavi da je to uverenje bilo nerealno pozitivno. I autori iz ranije pomenutog istraživanja upozoravaju na opasnost od toga da se ovaj efekat uočava kod budućih pilota.

Bez panike!

Ako posle ovog teksta počinjete da sumnjate u svakog ko se hvali svojim znanjem, ne „skačite“ brzo u zaključke. Daning-Kruger efekat je fenomen koji pogađa sve ljude u nekom trenutku. Možda neki od nas misle da su bolji vozači, drugi da su gramatički kompetentniji, treći da bolje razumeju ljude. I ponekad smo u pravu, a ponekad je na snazi Daning-Kruger efekat.

Pojedini su prepoznali značaj ovog fenomena i opasnosti koje nosi, pa su se razvile brojne preporuke za obrazovanje kako bi se predupredio nastanak ovog ničim opravdanog samopouzdanja.

A za zaposlene na odgovornim pozicijama ne brinite. Kada psiholozi rade profesionalnu selekciju kadra, ovaj efekat im neće promaći.

Izvor: psihoverzum.com