Pojačani saobraćaj u letnjoj sezoni na koji upozoravaju iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS) dovodi do veće opasnosti od saobraćajnih nezgoda. Planirani godišnji odmor u inostranstvu na koji se putuje automobilom neplanirano se može iskomplikovati u slučaju udesa. Pročitajte koju proceduru treba da ispoštujete ukoliko do nezgode dođe, koga treba da kontaktirate i ko isplaćuje štetu.

Osim što su ista pravila vezana za redosled radnji u obezbeđenju lica mesta, kao i spasavanju povređenih i pozivanju broja 112 (jedinstveni broj saobraćajne policije i Hitne pomoći u svim zemljama), u mnogim zemljama EU je zakonski dovoljno samo popuniti Evropski izveštaj i sva prava osiguranika će biti ispunjena.

Međutim, s obzirom na to da postoji verovatnoća da u nekim zemljama Evrope šteta u slučaju kada se samo popuni Evropski izveštaj neće biti nadoknađena strancu, savet je da svakako kada ste van Srbije, u slučaju saobraćajne nezgode obavezno pozovete na uviđaj policiju.

Na potrebne korake upozorava i savetnik za osiguranje Mladen Kuburović.

“Većina ljudi pre polaska na put ne razmišlja o tome koji su sve rizici i problemi mogući i kako da se izbore s njima. Ukoliko se desi saobraćajna nesreća u inostranstvu državljanima Srbije se preporučuje da pozovu policijske službenike kako bi se sačinio zapisnik i obavio uviđaj koji će dalje biti osnova za naplatu štete od osiguranja”, ističe Kuburović i dodaje da će saobraćajci obaviti uviđaj, sačiniti zapisnik, a oštećeni obavezno treba da zatraže kopiju.

Ko isplaćuje štetu?

Za taj posao zadužena je osiguravajuća kuća u zemlji gde se šteta dogodila, bez obzira na to da li je krivac za udes državljanin te zemlje ili stranac, piše bizins.rs.

Ukoliko ste pretrpeli štetu za koju je odgovoran vozač vozila registarskih oznaka strane zemlje u kojoj ste boravili (npr. Grčka), zahtev za naknadu štete morate podneti osiguravaču vozila koje je izazvalo štetu – dakle u inostranstvu. Opšti princip za naknadu štete je primena prava zemlje u kojoj se šteta dogodila.

“Za prijavu štete se koristi standardna procedura koju rešava Služba za naknadu šteta sa elementom inostranosti”, navodi Kuburović.

Po povratku u svoju zemlju prijavljuje se šteta osiguravajućoj kući, radi se Zapisnik o oštećenju i ukoliko je šteta pravno osnovana, vozilo se popravlja. Ako je vozilo oštećeno i nepokretno, preporuka osiguraniku je da kontaktira osiguranje i da se sa ovlašćenim licem dogovori i obezbedi transport oštećenog vozila na određenu destinaciju u Srbiji. Pored uobičajene dokumentacije, osiguranik dostavlja Zapisnik policije zemlje u kojoj se dogodila saobraćajna nezgoda.

“Posebno treba istaći da oštećeni auto mora da se popravi u Srbiji. Ako vozilo nije u voznom stanju potrebno je da se ono šlepom doveze iz zemlje gde je nastao udes”, zaključio je Kuburović.

On podseća da je našim državljanima za Severnu Makedoniju i Albaniju i dalje potreban Zeleni karton, dok je za ostale zemlje dovoljno osnovno auto-osiguranje za koje naglašava da pokriva štetu nastalu u inostranstvu.

Multilateralni sporazum kojim je Srbija postala član Podsistema registarske oznake stupio je na snagu 2012. godine. Od tada vozači iz Srbije mogu bez Zelenog kartona ući u 33 države, u pitanju su većinom države Evropske Unije. Severna Makedonija i Albanija (pored njih takođe i Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Tunis, Maroko) i dalje nisu potpisnice ovog sporazuma i to je u suštini razlog zašto je vozačima još uvek neophodan Zeleni karton.

Izvor: nova.rs