U čemu je razlika između konzerviranog, ukiseljenog i smrznutog povrća?

Šta dobijate a šta gubite zamrzavanjem povrća…

Sveže povrće ima kratak rok trajanja i u zavisnosti od vrste, čak i u frižideru može da stoji od tri do 14 dana. Ali zamrzavanjem možete im sačuvati hranjive sastojke i produžiti rok trajanje i do 12 meseci.

U pojedinim slučajevima smrznuto povrće čak ima veću hranjivu vrednost od svežeg, naročito ako je vreme između berbe i smrzavanja bilo veoma kratko.

S druge strane, nutrijenti poput vitamina B i vitamina C osetljivi su na zamrzavanje.

Studije su pokazale da u svežem spanaću, šargarepi, peršunu i paprici ima više vitamina C nego u smrznutoj varijanti tog povrća.  

Razlike u načinu zamrzavanja i skladištenja kao i temperatura mogu da utiču na kvalitetu smrznutog povrća. Na primer, kristali leda tokom zamrzavanja mogu da oštete ćelijsku strukturu krompira i da negativno utiču na njegovu teksturu.

Ako želite sami da zamrzavate povrće, birajte ono koje je sveže i neoštećeno. Kratko ga blanširajte pre smrzavanja jer na taj način čuvate boju, ukus i nutritivnu vrednost namirnica. Ne treba blanširati papriku, paradajz i kukuruz.

Konzervirano i fermentisano povrće

Konzerviranje i fermentacija mogu da produže rok trajanja povrća od jedne do pet godina. Konzervirano povrće u osnovi ima sličan nutritivni profil kako i sveže, naročito kada je reč o vlaknima i mineralima.

Ipak, određeni koraci mogu da vode do gubitka nutritivne vrednosti, kao što je skidanje kore.

Takođe je važno da  otvorenu konzervu treba skladištiti odvojeno od ostale hrane i konzumirati je u roku od tri dana.

Fermentisano povrće poput kiselog kupusa ima niz zdravstvenih benefita i sadrži probiotike. Tokom fermentacije, mikroorganizmi pretvaraju ugljikohidrate u alkohol ili kiselinu, pa na taj način deluju kao prirodni konzervans koji produžava  rok trajanja namirnice.

Ovo povrće također sadrži antioksidanse, a ako mu dodate beli luk, đumbir ili čili dodatno ćete mu  poboljšati ukus.

Za najbolje rezultate povrće kiselite sami, ili kupijte ono koje se čuva u frižideru.  

Tegle sa fermentisanim povrćem koje mogu dugo da stoje van frižidera obično su pasterizovane, a tada je udeo probiotika značajno manji.

Povrće je važan izvor osnovnih nutrijenata i trebalo bi ga jesti svakog dana. Uključite u svoju ishranu sveže, smrznuto ili fermentisano povrće, koji god oblik da odaberete nećete pogrešiti. 

Izvor: rs.n1info.com

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp
Tagovi: | | |

📰 Ostale vesti

Komentari

📰 Slične vesti