Kako se utvrđuje bračno očinstvo? 

Kada je reč o bračnom očinstvu, prema domaćem zakonodavstvu, ono se utvrđuje na osnovu pretpostavke pater is est quem nuptie denonstrant – otac je onaj na koga ukazuje brak, odnosno muž majke je otac deteta. 

Takođe, muž majke se smatra ocem ako je dete rođeno u braku i 300 dana po prestanku braka, uz ograničenja koje izričito propisuje Porodični zakon, te proizilazi da jedino ukoliko je brak prestao smrću muža, odnosno njegovim proglašenjem za umrlo, važi pretpostavka očinstva. 

Naime, ukoliko je brak prestao poništajem ili razvodom, a dete je rođeno posle prestanka braka, ova pretpostavka ne važi. 

Kako se utvrđuje vanbračno očinstvo? 

Zakonska pretpostavka očinstva po kojoj bi se vanbračni partner majke iz vanbračne zajednice automatski smatrao ocem deteta, ne postoji. 

Vanbračno očinstvo može biti utvrđeno na dva načina: 

• priznanjem oca
• sudskom odlukom

Priznanje oca 

Prvi način utvrđivanja vanbračnog očinstva, a ujedno i dobrovoljni način, jeste priznanje oca. 

Da bi ono bilo punovažno treba da budu ispunjeni kako materijalni, tako i formalni uslovi. 

Na strani materijalnih uslova koji moraju biti ispunjeni, kao prvi navodi se taj da očinstvo jedino može da prizna muškarac koji je navršio šesnaestu godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje. 

Drugi uslov jeste taj da dete mora biti živo u trenutku priznanja, uz izuzetak mogućnosti priznanja i začetog deteta, pod uslovom da se rodi živo. Priznanje nakon smrti deteta ne može se dati, kako bi se izbegle brojne moguće zloupotrebe koje mogu nastati.

Kao treći, ali i podjednako bitan uslov, javlja se saglasnost na priznanje. Ona je potrebno da bude data od strane majke i deteta. Ukoliko jedno od njih nije u mogućnosti da da saglasnost, dovoljna je saglasnost ovog drugog. Ukoliko su pak oboje nesposobni za davanje saglasnosti, daje je staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. 

Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, koji predstavlja najčešći način priznanja, zatim pred organom starateljstva, sudom, kao i javnim beležnikom. 

Utvrđivanje vanbračnog očinstva sudskim putem 

Utvrđivanje vanbračnog očinstva sudskom odlukom predstavlja drugi način utvrđivanja. 

Na strani aktivno legitimisanih lica za pokretanje ovog postupka javljaju se majka, dete, muškarac koji tvrdi da je otac deteta. 

Što se tiče rokova, Porodični zakon predviđa da dete može pokrenuti ovaj postupak bez obzira na rok, te u bilo kom momentu uskladiti biološko i pravno očinstvo. 

Sa druge strane, rokovi za majku i muškarca koji tvrdi da je otac, postoje. 

Majka može pokrenuti postupak u roku od godinu dana od saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, a najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta. 

Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi utvrđivanja svog očinstva u roku od godinu dana od saznanja da se sa njegovim priznanjem očinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a takođe, najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta. 

U slučaju da se po zakonu drugi muškarac smatra ocem, muškarac koji tvrdi da je otac deteta ima pravo na utvrđivanje svog očinstva uz tužbu za osporavanje očinstva, i to u roku od godinu dana od saznanja da je on otac, a najkasnije, kao u prethodnim slučajevima, u roku od deset godina od rođenja deteta. 

Kada je reč o dokazivanju činjenica, sud prvo mora da utvrdi vreme začeća deteta. Nakon toga, kada se utvrdi vreme začeća, postavlja se pitanje da li je muškarac imao intimne odnose sa majkom u tom periodu. Ukoliko se ispostavi da nije, postupak se obustavlja. Ukoliko se, nasuprot tome, ispostavi da jeste, postupak se nastavlja utvrđivanjem da li je otac bio oplodno sposoban. Ako jeste, postupak se nastavlja utvrđivanjem da li je on biološki otac, uz pomoć medicinskih ekspertiza. 

Dejstvo sudske odluke jeste to, što dete dobija oca, formiraju se roditeljski odnosi između deteta i oca, nastaju sva porodična prava i obaveze između deteta (i potomaka deteta) i oca (i očevih srodnika). Detetu se može promeniti prezime, ali i ne mora. 

Osporavanje bračnog očinstva

Osporavanje bračnog očinstva predstavlja postupak u kome se pobija pravna pretpostavka da je muž majke otac deteta. 

Prema našem Porodičnom zakonu aktivnu legitimaciju imaju sva lica između kojih postoji ili se pretpostavlja porodični odnos, a to su: pravni otac – muž majke, majka, dete i muškarac koji tvrdi da je otac deteta, ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog očinstva. 

Što se rokova tiče, dete može podneti tužbu za osporavanje očinstva bez obzira na rok, dok ostala aktivno legitimisana lica to mogu uraditi u roku od godinu dana od saznanja za relevantnu činjenicu o očinstvu (subjektivni rok), ili u roku od deset godina od rođenja deteta (objektivni rok). 

Bitno je istaći da u pojedinim situacijama osporavanje očinstva nije dozvoljeno. 

Tako očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom, očinstvo posle usvojenja deteta, kao i ,kako smo već napomenuli, posle smrti deteta, nije dozvoljeno osporavati. 

Koji sud je nadležan za vođenje spora?

Uvek je stvarno nadležan osnovni sud u prvom stepenu, dok je po žalbi nadležan viši sud. Kada je u pitanju mesna nadležnost sudova, ona se određuje prema prebivalištu tuženog, dok kada je tužilac dete ono može birati da li će mesno nadležan biti sud njegovog prebivališta ili sud prebivališta tuženog.