Posle Prvog svetskog rata veliki broj bivših vojnika naselio je do tada nenaseljene predele u unutrašnjosti Australije. Većina njih je počela da se bavi poljoprivredom. Zbog rastućeg broja stanovnika ovog kontinenta, rasla je i potražnja za hranom. To je dovelo do toga da farmeri svoje rančeve šire sve više i više u unutrašnjost kontinenta. Ali tada su se sukobili sa prirodom i nepriljateljem koji je očito bio preveliki zalgoj… ptica emu!

Zbog svoje redovne migracije radi parenja preko 20 000 emu 1933. godine ušlo je na posede australijskih farmera. Emu su po svojoj građi najsličniji nojevima i po prirodi su veoma agresivne. Na svom putu uništavali su useve i rušili manje pomoćne objekte.

Farmeri su se obratili za pomoć vladi Australije. Ministar odbrane ser Džordž Pirs je odlučio da je ovo zadatak kojim treba vojska da se pozabavi.
Zadatak da se reši nepoželjnih gostiju dobio je Major G.P.W. Meredit komandant Sedme teške baterije Kraljevske australijske artiljerije.

Kraljevska artiljerija se suočila sa neobičnim neprijateljima. Ubrzo su shvatili da to neće biti nimalo lak zadatak. Emu ptice imaju izraženo čulo sluha tako da vojnici nisu mogli da im se prišunjaju na razdaljinu na kojoj bi njihove puške bile efektivne. Ni jurnjava za pticama nije dolazila u obzir jer su ptice mogle da nadtrče sva vozila australijske vojske.

Posle mesec dana “borbi” i velikih troškova autralijske vojske i samo 350 ubijenih ptica, australijska vojska morala je da prizna poraz. Ovo je verovatno jedan od najčudnijih ratova i verovatno najsramniji poraz u istoriji ratovanja. Ministar odbrane ser Džordž Pirs dobio je naziv ministra za emu-e.

uzice.online