Wartburg limuzina, komforna mašina, pravio je Pera iz bivšeg DDR-a… Reči pesme benda Atheist rap odzvanjaju i danas u zweitakt ritmu legende Istočne Nemačke.
Wartburg 353 koji je na nekim tržištima bio poznat i kao Wartburg Knight predstavljao je automobil srednjeg segmenta istočnoevropskog proizvođača AWE koji je nasledio model 311, a bio uvertira za Wartburg 1.3 sa Golfovim motorom.
353 je pravljen od 1966. do 1988. godine što je ujedno bio i najduže proizvođeni model ove marke. Tokom proizvodnje desilo se nekoliko promena i unapređenja, poput prednjeg fejslifta kao i nešto drugačije postavke oko bloka motora i novog karburatora. Obzirom da je motor imao 3 klipa, 3 klipnjače i radilicu što je ukupno iznosilo tek 7 pokretnih delova, proistekla je šala da vlasnik Wartburga vozi automobil ali održava motocikl.
Wartburg 353 je predstavljao kreaciju nekadašnje nemačke BMW proizvodnje koja je u vreme sovjetskg uticaja bila poznata kao EMW. U Istočnoj Nemačkoj koršćen je za prevoz vladinih službenika, a ponekad i kao policijski auto. Međutim, zbog prirode tamošnje ekonomije, isporuka privatnim licima mogla je da se rastegne do čak 10 ili 15 godina čekanja, ali obzirom na nisku cenu, nije baš bilo neke posebne alternative.
Za pogon je korišćen agregat od 1 litra sa 3 cilindra koji je razvijao snagu od 50 do 55 konja u zavisnosti od tipa karburatora, a taj dvotaktni motor omogućio je i 106 N-m obrtnog momenta. Svima koji su ovaj automobil posedovali ili vozili iole češće poznato je spravljanje mešavine u koju se na 10 litara benzina, dodaje nešto manje od četvrt litre ulja, kao i da je prosečna potrošnja iznosila od 15 do 17 litara na 100 pređenih kilometara.
Menjač čija ručica u kabini je prvenstveno bila pozicionirana na volanu je imao prazan hod pri prenosu ka nižim brzinama tako da nije bilo moguće kočiti motorom osim ukoliko se putem prekidača ispod letve volana ta opcija nije deaktivirala. To nije bilo preporučljivo jer je prvobitna opcija smanjivala potrošnju i štitila motor, ali u slučaju da se kočnice pregreju što je dovodilo do slabijeg kočenja, ta opcija s prekidačem je zapravo bila delimična sigurnosna mera.
Popularnost ovog vozila u DDR-u i zemljama Istočne Evrope bila je prilična jer iako daleko od bilo kakvog prestiža, 353 je bio odličan radni konj, posebno u Tourist karavan verziji ili Trans pikap opciji. Prostora unutar putničke kabine i prtljažnika nije manjkalo, sedišta su bila prilično udobna ali tu se otprilike završavaju sve prednosti za putnike jer ni radio aparat nije imao previše smisla zbog specifičnog zvuka motora.
Za kraj je vredno spomenuti da je od 1966. do 1975. godine napravljeno 356.330 primeraka ovog modela dok je od 1975. do 1988. fabriku napustilo 868.860 komada Wartburga 353 W. Jedan od primeraka ove prve serije u karavan verziji pronašli smo među našim oglasima, a sticajem okolnosti pre nekoliko meseci, automobil sam pogledao i uživo kada se prijatelj potencijalno interesovao da ga kupi.
Radi se o Tourist verziji napravljenoj 1974. godine koji je po rečima vlasnika do danas otkucao nešto manje od 70.000 pređenih kilometara. Automobil je kupljen od jednog starijeg gospodina kod koga je odslužio svoje, a danas se nalazi i prodaje u Čelarevu. Prodavac navodi fabričko stanje odnosno da automobil nije rađen, a ličnim uvidom vidi se da će vozilu biti potrebno osvežavanje ukoliko želite da izgleda odlično.
Izvor: polovniautomobili.rs
