Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Auto

Zanimljivosti

Zaštitite mozak od loše hrane

Pravilna ishrana je od ključnog značaja za zdravlje mozga i drugih organa

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Fotografija: Ryan Quintal

Mozak je najvažniji organ u našem telu. Naravno, postoji još nekoliko organa bez kojih ne bismo mogli da živimo, ali mozak je taj koji upravlja svim tim organima.

I ne samo to, u mozgu se skladište sva naša osećanja, razmišljanja i sećanja, pa je potrebno ovaj organ održavati zdravim i vitalnim.

Pravilna ishrana je od ključnog značaja, a osim što pomaže u radu mozga, takođe usporava pad kognitivnih sposobnosti i smanjuje rizik od razvoja demencije.

Međutim, postoje neke namirnice koje su toliko loše za rad mozga da će samo njihovo izbacivanje iz svakodnevne upotrebe zaštititi mozak na duže staze.

Trans masti

Nisu sve masti loše. Ali postoje određene vrste koje zovemo trans masti i koje štetno deluju na rad mozga. Trans masti možemo naći u proizvodima životinjskog porekla, uključujući meso i mlečne proizvode, ali ni one nisu toliko problematične koliko industrijski proizvedene trans masti koje se ubacuju u sve vrste gotove hrane.

Trans masti nalaze se u namirnicama poput margarina, čipsa i krekera, pečene hrane kupljene u prodavnicama, u smrznutim i konzerviranim jelima i kremastim pićima, i povećavaju rizik za rnastanak Alchajmerove bolesti.

Istraživanja su takođe pokazala da navedene masti prouzrokuju pad kognitivnih sposobnosti i slabiju memoriju.



Zaslađena pića

Zaslađena pića poput energetskih napitaka i sportskih pića, ali i sokova od voća, gotovo da nemaju nikakvu nutritivnu vrednost. Njihovo često konzumiranje može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2, visoki krvni pritisak, povišen holesterol i demenciju.

Dokazano je da veći unos fruktoze, zaslađivača koji se nalazi u mnogim slatkim pićima, smanjuje sposobnost učenja, pamćenje, celokupnu moždanu funkciju i stvaranje novih neurona u mozgu. Takođe može dovesti do pojačane upale u mozgu, što negativno utiče na sve vrste moždanih funkcija.

Rafinisani ugljeni hidrati

Rafinisani ugljeni hidrati su proizvodi od prerađenih žitarica. Možda neće nužno biti slatkog ukusa, ali njihovom razgradnjom nastaju šećeri i to u vrlo kratkom roku.

Razlog tome je postupak rafinisanja koji odstranjuje sva vlakna i hrana iz izvornog zrna. Obrok bogat rafinisanim ugljenim hidratima predstavlja veliko glikemijsko opterećenje koje povećava nivo šećera u krvi.

Spomenuto pruzrokuje iste probleme kao da ste jeli pravi šećer, uključujući oštećenje pamćenja, upalu i veći rizik od razvoja demencije.

Neke studije su pokazale da deca koja konzumiraju hranu bogatu rafinisanim ugljenim hidratima imaju niži rezultat na neverbalnim testovima inteligencije.

Prerađena i gotova hrana

Ovakva hrana uklanja važne nutritivne sastojke i zamenjuje ih šećerom, masnoćama i solju. Takozvana zapadnjačka ishrana koja se oslanja na praktičnost i brzu hranu, a ne na kuvane domaće obroke, uzrok je porasta ovakvih namirnica.

Ono o čemu se ne priča je da spomenut vid ishrane prouzrokuje akumulaciju sala oko vitalnih organa, što je onda neposredno povezano i sa oštećenjem moždanog tkiva i smanjenjem volumena mozga. Takođe, može doći i do poremećaja krvno-moždane barijere, membrane koja je odgovorna za zaštitu mozga od štetnih supstanci.

Alkohol

Svi znamo da alkohol može da izazove oštećenja mozga. Piće ili dva s vremena na vreme verovatno vam neće naštetiti, ali ako preterate sa konzumiranjem alkohola ili vas ona odvede u alkoholizam, šteta po vaš mozak može biti ogromna.

Hronično konzumiranje alkohola smanjuje funkcije mozga i remeti neurotransmitere koje mozak koristi za komunikaciju.

Alkoholičari često imaju manjak vitamina B1, što može dovesti do razvoja Korsakovljevog sindroma. Taj sindrom je odgovoran za teško oštećenje mozga koje prouzrokuje gubitak pamćenja, zbunjenost, nestabilnost i gubitak vida.

Ribe sa velikom količinom žive

Riba je veoma zdrava, ima malo zasićenih masti, a sadrži zdrave omega-3 masne kiseline, kao i vitamin B12, cink, gvožđe i magnezijum. Međutim, neke ribe su bogate živom, koja dugo ostaje u ljudskom tkivu, a prilično je opasna.

Ribe koje imaju duži životni vek i ribe grabljivice imaju i više žive u organizmu. Pametno bi bilo izbegavati ribe poput tune, sabljarke i kraljevske skuše, da bi se izbegli poremećaji neurotransmitera u mozgu.



Veštački zaslađivač aspartam

Nažalost, zamenom šećera veštačkim zaslađivačima, a posebno aspartamom, još uvek se ne može izbeći štetni uticaj na organizam. Iako proizvođači navedenog veštačkog zaslađivača tvrde da je siguran, nekoliko istraživanja povezalo je aspartam sa bihevioralnim i kognitivnim problemima.

Kao hemijski stresor, on može da prouzrokuje štetne efekte na sposobnost učenja i regulaciju emocija.

Na kraju, možemo da zaključimo da je hrana i lek i otrov, a da je na nama da odaberemo koju ulogu će imati kada je naše zdravlje u pitanju.

Izvor: rs.n1info.com

FacebookWhatsAppViberEmail
REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail