Molekuli tečnosti kao što je voda promiču i klize jedni pored drugih. Zato tečnosti mogu da ispune i najzabitiji kutak posude u kojoj se nalaze i tako poprime njen oblik. Mada se kreću slobodnije nego molekuli u čvrstom telu, molekuli tečnosti se ipak međusobno privlače. (Međutim, molekuli vode se međusobno ne privlače tako jako kao molekuli u nekim drugim tečnostima, u medu na primer. Zato je med gust kao sirup i sporo teče, a voda je retka i kreće se brzo.) Pošto među molekulima tečnosti postoji određena privlačnost, tečnosti, slično čvrstim telima, imaju površinu. (S druge strane, u gasu se molekuli razlete na sve strane. Kad voda ispari, vodena para, koja je gas, nema više površinu.)

Pojava međusobnog privlačenja i prianjanja molekula na površini tečnosti naziva se površinski napon. Neki insekti, zahvaljujući površinskom naponu, mogu da hodaju po vodi (njihovo telo je veoma lako, pa ih površinski napon vode sprečava da potonu). Površinski napon, takođe, sakuplja vodu u okrugle kapi. Molekuli vode privlače jedni druge, ali ih molekuli vazduha koji ih okružuju ne privlače. Zato mala količina vode može da napravi elastičnu kuglicu. Kad se isprazni čaša sa vodom, preostale kapljice uglavnom ostaju u čaši i kad se prevrne, jer molekuli vode, iako ih vazduh ne privlači, veoma dobro prianjaju uz molekule stakla. Najveće kapi mogu ipak da iscure pod uticajem gravitacije. Ali najmanje i najlakše će uporno prianjati uz staklo, jer će njihovi površinski molekuli biti u svojevrsnom čvrstom električnom zagrljaju sa površinskim molekulima stakla. U stvari, voda veoma voli staklo, pa se često razlije po njemu umesto da obrazuje kapi. Prilikom pokušaja da se istrese, vrteće se po ivici čaše, svom snagom se trudeći da ne isklizne. (Vodu ne privlači baš svako čvrsto telo. Kad se nađe na navoštenom papiru, na primer, ona će se sakupiti u kapi i skliznuti sa njega.)

Postoji način da se gotovo sva voda izlije iz čaše – pomoću sapuna. Sapun i deterdžent smanjuju površinski napon vode. U mašini za pranje veša deterdžent sprečava vodu da se sakupi u kapi na površini odeće. Voda se zato upija u tkaninu, a sa njom i deterdžent. Ako se doda malo vode sa rastvorenim sapunom u čašu, obrazovaće se manje kapi, a veći deo vode će iscuriti.

Zanimljivost: zbog površinskog napona i zbog međusobne privlačnosti molekula vode, zimi se mogu obrazovati divne šiljate ledenice. Voda od otopljenog snega skuplja se u kapljicama na ivici oluka. Kad se temperatura spusti, jedan deo vode se tu i smrzne. Ostale kapi pod uticajem Zemljine teže klize niz led. Ali pošto ih molekuli vode u ledu privlače, samo najteže među njima pašće na zemlju. Ostale se sakupljaju na vrhu i tu se smrzavaju. Kap po kap, nagomilava se sve više leda i formira se dugačka šiljata ledenica

izvor: opusteno.rs