Jedan od najstarijih srpskih običaja kada su u pitanju svadbe definitivno je gađanje jabuke.

Običaj je da se postavi jabuka na najvišu tačku u dvorištu, granu ili krov kuće, ukoliko nema visokog drveta u dvorištu.

Jabuka se gađa, kako bi mladoženja dokazao svoje sposobnosti pucanjem iz puške, kako bi mladinima pokazao da je sposoban da čuva i zaštiti svoju ženu i buduću porodicu. Ukoliko ne uspe iz prve da “skine” jabuku, pogađa dok je ne pogodi, jer dok mu to ne pođe za rukom, ne može da pokupi mladu.

Mlada izlazi iz kuće tek kada voćka padne na zemlju. Kada je gađanje jabuke uspešno obaljeno, onda se praktikuje kupovina mlade.

U nekim sredinama mladoženja ima pravo da angažuje drugog pucača, ukoliko on nije preterano iskusan u tome. U drugim, mladoženjih zet puca. Sve zavisi od lokalnih običaja, ali razlike nema – jabuka se mora skinuti i mlada pre toga ne može do voljenog.

Ipak, korišćenje vatrenog oružja u ove svrhe prema zakonu u Srbiji, svrstava se u krivično delo izazivanja opšte opasnost. Takođe, ako mladoženja nema dozvolu za vatreno oružje onda je to krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja. Kod nedozvoljenog nošenja oružja se postavlja pitanje da li je reč o oružju koje je namenjeno građanima ili nije tj. da li je oružje za koje se može dobiti dozvola ili može da ga nosi samo specijalac. Zakon predviđa i krivično delo neotklanjanje opasnosti, dakle onaj koji ne prijavi da se puca na svadbi i on bi mogao da odgovara. Ne baš najbolji način da se započne bračni život, složićete se.

Izvor: uzice online