Vuk Stefanović Karadžić je u drugom izdanju Srpskog rječnika (1852) uz reč bostan naveo ovu izreku: „Kako radi, obraće zelen bostan, tj. propašće.” Ta ista izreka, samo u nešto drukčijem obliku, i uz drugu odrednicu (propasti), zabeležena je još u prvom izdanju pomenutog rečnika (1818), ovaj put sa obrazloženjem na nemačkom i latinskom: „obraćeš zelen bostan (du wirst nicht gut fahren; male succedet tibi)”, što opet u suštini znači: „nećeš se dobro provesti” ili „ne piše ti se dobro”.

Frazem obrati zelen bostan upotrebljava se kod nas često i bez odredbe zelen, pa se govori samo obrati bostan, u istom značenju: „zlo proći, propasti”, „nastradati”. Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti. U Rečniku SANU navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: „Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.”

Kako je nastao izraz “obrati bostan”?

Kako je nastao izraz obrati (zelen) bostan, objasnio je M. S. Lalević još u predratnoj seriji časopisa Naš jezik (br. 2, 1934, 282). On kaže: „Obrao je zelen bostan… znači da je neko uradio posao kako ne treba… slično baštovanu koji rano obere bostan… Otuda i za čoveka koji propada kažemo ’Obrao je bostan’.” Iz toga moglo se lako razviti značenje: „loše se provesti”, „loše proći”, „propasti”, „stradati” i sl.

Kako se može videti, frazem obrati (zelen) bostan značenjski je sličan frazemu naći se u nebranom grožđu, samo što nije nastao na isti način, u istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno da je mogao nastati na području gde ima dosta bostana, kao što je i izraz naći se u nebranom grožđu nastao u nekom vinogradarskom kraju. No, bez obzira na to, oba su se ta frazema proširila po celom našem govornom području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj govornoj praksi i u literaturi.

Izvor: opsteobrazovanje.in.rs