Već više od decenije, tenis je jedan od najpopularnijih i najgledanijih sportova u Srbiji, i čini se da svi znamo sva pravila tenisa, čak i ona najsitnija. Međutim, ono što se verovatno svako od vas bar jednom zapitao je – zašto se poeni u tenisu tako čudno broje?! Zašto se unutar jednog gema poeni broje sa 15-30-40, a ne jednostavno 1-2-3 i tako dalje… Odgovor se može naći u poštovanju duge tradicije ovog sporta. Štaviše, postoje bar dva različita odgovora na ovo pitanje!
ČASOVNIK JE BIO SEMAFOR!
U 19. veku, kada je ova igra nastala, nisu naravno postojali digitalni semafori, već su se za te svrhe koristili časovnici! Svaki poen je obeležavan pomeranjem kazaljke za četvrtinu kruga, pa bi, tom logikom, poeni trebali biti označeni sa 15-30-45-60. Međutim, pošto je važilo pravilo da se gem mora osvojiti sa dva poena razlike (zato postoji „djus“), morali su podeliti kraj tog kruga na više delova, pa su odlučili da treći osvojen poen ide „samo“ do 40, i ako bi se desilo da oba takmičara osvoje po tri poena (40-40) to bi značilo da je za osvajanje gema nekome od njih bilo potrebno da osvoje dva uzastopna poena – prvo za 50-40, pa tek onda sledeći poen bi donosio 60-40. Deluje konfuzno, zar ne?
“IGRA DLANOVA”
Drugo objašnjenje vezuje se za igru zvanu „jeu de paume“ (igra dlanova), preteču modernog tenisa. Naime, u Francuskoj se prvobitno tenis igrao rukama umesto reketima! Igra je toliko bila popularna, da je neposredno pre revolucije 1789. samo u Francuskoj bilo više od 1000 terena igre u kojoj je cilj bio da se po gemovima i setovima osvajaju poeni tako što se šakom udara loptica unutar delova terena razdvojenih mrežom.
Teren je bio dimenzija 90 stopa dužine (2 x 45) i 45 stopa širine. A brojanje … ono je bilo slično današnjem, mada u neku ruku i znatno očiglednije. Naime, server bi se nakon prvog osvojenog poena približio mreži za 15 stopa, nakon drugog za još 15, a nakon trećeg za 10 (nije mogao za 15 jer bi se zakucao u mrežu). I otuda sekvenca 15-30-40.
JOŠ PAR ZANIMLJIVOSTI U VEZI TENISA…
Sigurno ste primetili da glavni sudija čudno izgovara nulu, kada govori rezultat u toku gema! Iako priča na engleskom, on nulu ne izgovara ni kao „zero“ ni kao „null“ već to više liči na reč „love“! Zapravo, on i ne kaže nula, već kaže „jaje“, što je sinonim za nulu, i to na francuskom (l’oeuf)!
Izraz đus (deuce) potiče od francuskog “dva”, sa značenjem “još dva poena do gema”.
Za kraj treba istaći i podatak da je preteča tenisa, tzv. „igra dlanova“ (jeu de paume) bila i jedna od zvaničnih olimpijskih disciplina na Olimpijskim igrama 1908. Tek nakon toga počinje era modernog tenisa.
Izvor: dropshot.rs
