Nekad mislimo da je danas sve ekstremno i krajnost, ili smo previše fini ili otresiti To se vidi naročito kada govorimo o nečemu kao što je intimnost.

Kako smo došli do toga da preuzimamo ponašanja kao reakcije na okruženje, a da s druge strane u onim najvažnijim odnosima pravimo nedopustive kompromise? Da li smo slepi pored očiju ili se plašimo samoće i bauka zvani intimnost? I kada je “daj šta daš” princip stihijskog susretanja odneo primat nad suštinom i svrhom postojanja – porodicom?

Evo šta treba da znaš o muško – ženskim odnosima

Jedno predavanje, potpuno nesvakidašnje, smatram obaveznim štivom za bilo koga ko traži svoju sreću u današnjim vremenima. Ko želi da shvati da lažove, egomanijake i psihopate ne treba opravdavati, da sreću ne treba tražiti po sistemima “videćemo”, “daj polako” i “hajde da se dokaže suprotno”, već po sistemima vrednosti, interesovanja i ideja, želja i na kraju – podeljene vizije života, pa sad šta god ona to možda bila.

Važno je da je vizija ista za to dvoje ljudi koji biraju jedno drugo. Ljudi kojima je bitno da dele ljubav prema putovanju, ili hrani, prema poslu ili prema nekim tradicijama, prema ekologiji, prema tome da su svesni da ni najbolji mitsubishi servis ne može da sredi odnos koji nije na dobrim temeljima, koji se ne bazira na istinitoj činjenici, a to je da je neko muž, a neko žena, da je prava hemija stanje opuštenosti i istinitosti, stabilnost bez konstantnih uslovljavanja, procena i ucena.

Brak je mir, a nikakve veze nema sa zabavljanjem koje kao zavisnost postaje navika. A u toj navici sve može, a ne mora, i malo po malo ništa nije vredno, početak je ushićenje, iza kojeg brzo dolazi do zasićenja ili rušenja iluzija, kao i onog suštinskog straha od vezivanja. Zašto? Jer je intimnost drugačija, ona je ogoljenje, a danas su svi sve više previše maski navukli i pred samima sobom, a kamo li pred drugima. I tu je vrzino kolo.

izvor: moodiranje.rs