Postoji mnogo predrasuda kada se radi o zajedničkom životu sa psima. Mnogi vlasnici su često imali prilku da čuju primedbu iz okoline tipa: “Bolje da ste rađali decu nego što se zamajavate sa džukelama!”

Ima i onih primedbi koje se odnose na to da su vlasnici previše zauzeti, pa ne mogu da se posvete deci, ali nisu toliko zauzeti da se brinu o psima. O motivima i postupcima drugih ljudi najbolje je ne suditi, jer to često zapravo govori o nama samima, mada to nikada nećemo priznati. U svakom slučaju, za one koji misle da je važnije ili teže brinuti se o deci nego o psima evo nekoliko primera koji će im možda promeniti mišljenje.

Pelene

Period u kome morate da čistite za svojim štenetom po kući je gotovo identičan periodu u kojem beba svoje fiziološke potrebe obavlja u pelenu. Naravno, postoji jedna razlika u korist dece: deca sa dve-tri godine nauče da koriste toalet, a za psima treba čistiti i uklanjati izmet tokom celog njihovog života! Ko ima decu zna da menjanje pelena nije baš prijatan posao, ali ko bi se ljutio kada su bebe tako slatke. Ista stvar je i sa psima.

Maženje

Bebama je potrebno puno maženja i grljenja. Čak i kada odrastu, deci je potrebno da ih roditelji zagrle, uteše kada su uplašeni i povređeni ili kada se vrate iz vrtića ili škole. U suštini, svaka situacija je savršena za zagrljaj i maženje. Ko ima psa, zna da se isto dešava i sa njihovim ljubimcima. U ovoj sličnosti, psi imaju prednost. Njima, čak i u starijim godinama neće biti neprijatno kada ih zagrlite i pomazite pred svojim prijateljima. Ako ne verujete, probajte to da uradite sa tinejdžerom ispred škole!

Sindrom “Vidi me”

Psi su kao i deca neumorni kada se radi o traženju pažnje. Psi to vole da rade kada se igrate sa njima, razgovarate sa drugim osobama ili se šetate. Pogotovu to rade kada neko vreme ne obraćate pažnju na njih ili im je dosadno. Ko ima decu zna da i oni to isto rade. I deci i psima je potrebno pokloniti puno pažnje i ljubavi – ali šta je tu problem?

Učenje

Od prvih dana zajedničkog života i decu i pse učimo mnogim veštinama. Kada dete učimo prvim koracima, kako da samostalno jede, pere zube, oblači se i odlazi u školu to se ne razlikuje mnogo od toga da psa učimo da traži da izađe napolje, da dođe, stane, bude miran na svom mestu… Ceo život nam se svodi da dete ili psa naučimo da razlikuje dobro od lošeg ponašanja. Proces učenja se nikada ne završava.

Igra

E, ovde već postoji ozbiljna razlika. Psi su, što se tiče igre, večita deca. Nikada potpuno ne odrastu i ne izgube svaki interes za igrom. Deca, nažalost, osim ako se ne radi o pojedincima sa „sindromom Petra Pana“, bivaju prisiljena da igru zamene mnogo ozbiljnijim aktivnostima. Ali do tog trenutka i jedni i drugi su nezasiti igre. A vlasnici pasa i roditelji sasvim sigurno znaju koliko to ponekad može biti zahtevno i naporno.

Zdravlje

Vakcinacija u prvoj godini života. Rutinski godišnji zdravstveni pregledi. Padovi, povrede, prehlade, virusne i bakterijske infekcije. Vaške/buve. U čemu je razlika? Roditelji i vlasnici pasa imaju iste brige kada se radi o zdravlju deteta ili ljubimca. I ne samo to – i obaveze su iste!

Dakle, ko misli da je lakše imati psa nego dete ili da je pas lakša verzija brige neka razmisli ponovo. Sigurni smo da oni koji imaju i decu i psa najbolje razumeju o čemu govorimo. Onima koji su uvereni da je lakše sa psima preporučujemo da uzmu jedno štene i da se brinu o njemu narednih 15-tak godina. A onda neka nam se jave da kažu da li i dalje misle kako je teže i važnije sa decom.

Izvor: danas.rs