Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

Zanimljivosti

Zašto su Srbi krompir zvali “Đavoljom biljkom”

I poučna priča o Svetom Savi

Objavljeno

Fotografija: Eric Prouzet

Možda zvuči čudno, ali nijedna biljka nije uticala tako značajno i sveobuhvatno na industrijski razvoj i rast stanovništva Evrope kao krompir.

Krompir svoje poreklo vodi iz podnožja Anda tj. teritorije današnjeg Peru i do otkrića “Novog sveta” bio je rasprostranjen samo na američkom kontinentu. Kada su ga u 16. veku kolonisti doneli u Evropu u početku je korišćen, verovali ili ne, samo kao ukrasna biljka.

Krompir koji su “starosedeoci” američkog kontinenta koristili u svojoj ishrani Evropljani su nazvali “đavoljom biljkom”. Razlog tome jeste zato što krompir nije imao ni ukus ni miris i najvažnije… ni psi nisu hteli da ga okuse. Ipak, zbog svog velikog prinosa i velike hranjive vrednosti, krompir je postao nezaobilazan deo trpeze nižih slojeva stanovništva tadašnje Evrope.

Procenjuje se da u periodu od 1700. do 1900. godine krompir je zaslužan za četvrtinu celokupnog privrednog rasta Evrope.



Srbija je i ovom trendu zaostajala za Evropom par vekova. Naime, krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović. Krompir je u Srbije i među intelektualnom elitom naišao na negodovanje, sve dok Dositej nije pojeo bareni krompir pred članovima Sovjeta. Ipak, široke narodne mase i dalje su izbegavale “đavolju biljku” i za to su imali podršku sveštenstva koje je na krompir gledalo kao katoličku podvalu.

U stilu svojstvene “PR promocije” krompira u Srbiji nastaje i priča o Svetom Savi, krompiru i đavolu, koja veli sljedeće:

“Umoli đavo Svetog Savu da ugovor načine i da posiju krompir, pa onda što je u zemlji to neka bude Svetoga Save,  a što je na zemlji to da njemu ostane. Tako i učine. Posiju krompire, krompiri izniknu, ukaže se najpre čimina (busen), potom cvijet i za njim i bobe. Videći ovo, đavo stane prkositi Svetom Savi. No kad bude u jesen, onda čimina opadne i istrune, a Sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena i kajaše se što je sa popom posla imao”.

Naravno da Sveti Sava, koji je živeo u 13. veku nije mogao da se susretne sa krompirom koji je u Evropu stigao 16. veku.

Izvor: uzice online

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne