Zaprati nas #uziceonline

Zanimljivosti

Životinje čuvari planete

Bez njih opstanak ne bi bio moguć

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

fotografija: Google

Kao što pesma iz čuvenog Diznijevog crtanog filma „Kralj lavova“ kaže – svi smo mi deo kruga života (Circle of Life). Cela naša planeta, svi njeni ekosistemi i sve biljke i životinje koje žive na Zemlji, usko su povezani i zavisni jedni od drugih. Na mnogo načina, opstanak i postojanje određene vrste često zavisi od opstanka mnogih drugih živih bića. I ovde nije samo reč o životinjama i biljkama, nego i o nama, ljudima.

Ozbiljne posledice klimatskih promena i mnoge prirodne katastrofe izazvane su upravo delovanjem čoveka. Krčenje šuma, bacanje otpada, ubijanje životinja radi rekreacije i radi dobijanja hrane, samo su deo aktivnosti koje čoveka udaljavaju od prirode i koje ga čine glavnim neprijateljem planete. Ovo zvuči apsurdno, ali je, na žalost, istinito. Sa druge strane, brojne su vrste životinja koje svojim uobičajenim aktivnostima čuvaju našu planetu, a neke od najzaslužnijih životinja za opstanak planete, ali i za opstanak naše ljudske rase, predstavićemo u narednom tekstu.

Mravi

fotografija: Google

Do sada je otkriveno više od 12.000 različitih vrsta mrava širom naše planete, ali ih zasigurno ima mnogo više, jer ih možemo pronaći u izobilju u svakom eko-sistemu. Ova sićušna vredna stvorenja posebno su korisna zato što pomažu u stvaranju i održavanju zdravih uslova za rast biljaka.

Naime, poznato je da mravi kopaju duboko u zemlju, prave podzemne tunele i tako omogućavaju da vazduh dopire do dubljih slojeva zemlje. Tako mravi doprinose dekompoziciji tla, tj. raspadanju hranljivih materija koje se nalaze u zemlji, čime se obezbeđuje kvalitet zemlje neophodan za normalan rast biljaka.



Pčele

fotografija: Google

Ova mala, simpatična stvorenja svima nama su poznata kao proizvođači meda, jedne od najvrednijih namirnica koje se koriste u ishrani ljudi. Međutim, pčele u stvari imaju mnogo važniju ulogu – one doprinose očuvanju života na zemlji. Širom sveta ovi marljivi insekti svakodnevno prenose polen sa cveta na cvet i tako vrše oprašivanje biljaka. Oprašivanje je od vitalnog značaja za opstanak biljnog sveta na zemlji i neophodno je za većinu biljnih vrsta. Kad ne bi bilo pčela i njihovog oprašivanja, život većine biljaka, bio bi doveden u pitanje, a samim tim i opstanak cele naše planete.

Na žalost, u mnogim delovima sveta populacija pčela je smanjena za čak 80%. Najveći krivac za to je, naravno, čovek, koji svojim delovanjem, korišćenjem pesticida i uništavanjem životne sredine, direktno utiče na klimatske promene i doprinosi razvoju raznih bolesti, te na taj način bukvalno ugrožava sav živi svet oko sebe.

Slepi miševi

fotografija: edukacija.rs

Sa oko 1.200 različitih vrsta, slepi miševi predstavljaju drugi najbrojniji red sisara na planeti. U stvari, svaki peti sisar koji živi na Zemlji je slepi miš. Pored toga, slepi miševi su jedina vrsta sisara koja može da leti, i uz ptice, jedina vrsta kičmenjaka koja ima letačke sposobnosti.

Ono po čemu su slepi miševi takođe jedinstveni jeste činjenica da imaju veliki značaj u kontroli i selekciji insekata širom sveta. Slepi miševi se hrane insektima i na taj način oni svakodnevno uništavaju na milione štetnih insekata. Brojni insekti, pre svega komarci, su prenosioci raznih opasnih, ponekad čak i smrtonosnih zaraza, kao što je malarija ili denga groznica. A upravo su komarci omiljena hrana slepih miševa – jedan prosečan slepi miš pojede i do 1.000 komaraca na sat, čime se mogućnost od širenja zaraze znatno smanjuje.

I ovde treba napomenuti da se u mnogim svetskim zemljama slepi miševi danas suočavaju sa gubitkom svojih prirodnih staništa, usled seče šuma i drugih načina ljudskog uništavanja prirode, pa im u tim područjima čak preti izumiranje.

Žabe

fotografija: Google

Značaj žaba za opstanak zdravih ekosistema je nemerljvi, a ova tvrdnja zasniva se na činjenici da žabe mogu pouzdano i efikasno ukazivati na prisustvo štetnih faktora u određenom ekosistemu.

Pitate se kako? Na taj način što njihova koža upija supstance iz okruženja u kome žive. Ako su u prirodnom staništu prisutne štetne i za to područje netipične materije, dolazi do vizuelno primetnih promena na koži žaba. Upravo te promene ukazuju na kontaminaciju područja i na druge štetne uticaje na životnu sredinu. S obzirom da žabe žive i u vodi i na kopnu, utoliko je njihov značaj veći, jer mogu upozoriti na prisutnost bilo koje vrste zagađenja.

Ribe

fotografija: Google

Jednim  skorašnjim istraživanjem koje su sproveli profesori sa Univerzititeta Ekseter u Velikoj Britaniji, utvrđeno je da ribe imaju veliki značaj u smanjivanju uticaja klimatskih promena i to uz pomoć svog izmeta, koji ima ključan uticaj na redukovanje kiselosti okeana. Riblji izmet pliva na površini vode i vremenom se rastvara u vodi pri čemu se oslobađa ugljen dioksid koji je najzaslužniji  za održavanje optimalne pH vrednosti u vodama okeana.

Međutim, ljudi su i ovde umešali svoje prljave prste. Nekontrolisan lov ribe koja se koristi u ljudskoj ishrani doveo je do smanjenja ribljeg fonda u okeanima za čak 31%. Sa populacijom od 7 milijardi ljudi, od čega većina redovno koristi ribu u svojoj ishrani, ova morska stvorenja uskoro neće biti u stanju da osiguraju toliko brzu reprodukciju kolika je potražnja za njima.



Ptice

fotografija: Google

Iako su sve prethodno navedene životinje pravi majstori svog zanata, prvo mesto na listi najkorisnijih životinja za očuvanje eko-sistema na planeti Zemlji, bez ikakve sumnje pripada pticama. Ptice i njihov način života imaju višestruku ekološku ulogu – u vršenju prirodne kontrole i selekcije insekata, u dekompoziciji šuma (razlaganju važnih organskih supstanci na šumskom zemljištu), u oprašivanju i raznošenju semena raznih biljaka, u areaciji zemljišta itd.

Međutim, čovek je i pticama najveći neprijatelj i ugrožava ih na razne načine, od krčenja šuma kao prirodnih staništa ptica, pa sve do korišćenja otrovnih supstanci u suzbijanju korovskih biljaka koje ptice koriste u svojoj ishrani.

Zbog svega ovoga što smo pomenulil u tekstu, pre nego što na bilo koji način naškodimo prirodi i svom prirodnom okruženju, treba da se zapitamo još koliko će naša planeta moći da izdrži našu, ljudsku torturu? A pre svega treba da budemo svesni toga da Zemlja nije naše vlasništvo i da je jedna od naših glavnih obaveza da svojim potomcima obezbedimo zdravo životno okruženje i da sačuvamo našu jedinstvenu planetu za njih. Da bi smo to mogli, moramo da brinemo i o životinjama, a ne da ih ubijamo, trujemo i da uništavamo mesta gde one žive. MISLITE O TOME!

izvor: duhoviti.com

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail