Legenda kaže da je u turskom gradu Izmitu živio jedan poslastičar koji je bio poznat u celom carstvu po svojim poslasticama. Ljudi su u dugim višestrukim redovima stajali pred njegovom poslastičarnicom, samo kako bi mogli probati barem neku od njegovih slavnih poslastica. Trgovci su silazili sa Puta svile i Puta začina stavljajući se u veliku opasnost, sve kako bi došli do njega. A on je bio nesrećno zaljubljen u jednu debeljuškastu djevojku, i što god da je činio ona ga uopšte nije primećivala. A on zbog nje druge devojke nije hteo ni pogledati.

Očajan, odlučio je stvoriti potpuno novi slatkiš i posvetiti ga svojoj voljenoj, u nadi da će mu ona tako uzvratiti ljubav. Naporno radeći sa svojim šegrtima, uspeo je stvoriti snežno bele loptice u niti izvučene halve, prve pişmaniye. Tada im je, u čast svoje voljene, dao ime Şişmaniyem, što na turskom znači: Moja debeljuca. Poslao joj je kutiju ovih novih slatkiša s lepo urezanim imenom… I uspeo je!

Za kratko vrijeme on i njegova voljena debeljuca su se venčali. Nažalost, zbog ljubomore i spletki njegove drage, život s njom mu se pretvorio u pakao. Tužan i slomljena srca, morao ju je ostaviti. Pateći zbog ovog ljubavnog brodoloma, promenio je naziv slatkiša kog je stvorio i posvetio svojoj voljenoj debeljuci iz Şişmaniyem u Pişmaniye, što na turskom znači “kajanje”…

Kod nas se koristi i naziv Ćetenija i mogle su se naći u većini domova, pre svega u Bosni ali i u Srbiji. Tradicija pravljenja se Ćetenija se zaboravila ali Vi prave tradicionalne “Debeljuce” možete probati u Lokum store u Ulici Kneza Lazara bb.

Izvor: uzice online