Roditelji često porede svoju decu sa vršnjacima, pa se pitaju da li deca dovoljno brzo rastu. Takođe, ako je razlika među decom mala, može se desiti da mlađe dete preraste starije dete, što kod roditelja uvek izazove zabrinutost. Najvažniji prvi korak jesu redovni sistematski pregledi koje nikada ne treba preskakati ili izostajati, jer upravo na ovim pregledima dobijemo najvažniji uvid u dinamiku i rast deteta.

Normalan rast kod dece je pokazatelj dobrog opšteg zdravlja, adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja. Deca najviše rastu tokom prve godine života, kada porastu i do 25 centimetara. U pubertetu ulaze u svoju finalnu, adultnu visinu, a rast prestaje upravo u srednjoškolskim danima, između 17. i 18. godine.

Kako pratimo rast deteta?

Kao što je već navedeno, rast deteta najbolje se prati kroz redovne sistematske preglede, te na taj način imamo uvid u sva eventualna odstupanja. Jednostavna i dostupna karta rasta koju koriste pedijatri omogućava unos važnih podataka za praćenje, a beleže se sledeće informacije:

• pol deteta;
• tačan datum rođenja deteta;
• telesna masa i dužina deteta po rođenju (iz porođajne liste);
• visine oca i majke;
• poslednja izmerena visina sa tačnim datumom merenja.

U upotrebi su karte rasta Svetske zdravstvene organizacije. One predstavljaju  standard prema kojima se prati rast dece, odnosno dečaka i devojčica određenog uzrasta. Najbitnije je izmeriti dete, registrovati tu visinu i uporediti sa pomenutim standardima. Pažnju na rast deteta treba obratiti posebno u slučajevima ako:

• visina deteta ne odgovara genetskom potencijalu,
• vidimo da dete prestaje da raste,
• zaostaje u odnosu na svoje vršnjake,
• dete je gojazno, a nisko, 
• ne prepoznajemo pubertetski zamah rasta.

Sve su ovo indikacije koje zahtevaju pregled pedijatra.

Šta utiče na rast deteta?

Na rast deteta utiču različiti faktori, a neki od njih su genetika, ishrana, redovan san, fizička aktivnost, kao i okruženje. Pored toga, određena hronična stanja mogu ometati normalan rast i razvoj. Ukoliko se posumnja na problem, potrebno je da se obratite pedijatru, koji će dalje uputiti dete na analize krvi, a po potrebi i na dodatne preglede kod različitih specijalista.

„Do treće godine, na rast utiču nutritivni činioci, što znači da je detetu potrebna pravilna ishrana. Nakon treće godine, uz ishranu, na scenu stupaju i određeni hormoni. Poznavanje ovih pravilnosti nam olakšava posao”, poručuje dr Sandra Stanković u emisiji snimljenoj za Stetoskop.info.

Pravilan rast je jedan od pokazatelja dobrog zdravlja deteta. Rast je kompleksan proces koji zahteva usklađeno funkcionisanje genetskih faktora i faktora iz spoljašnje sredine, kao što su ishrana i povoljno emotivno okruženje. Ukoliko se utvrdi da nema poremećaja rasta, može se govoriti o dobrom zdravstvenom stanju deteta. Međutim, svako usporenje rasta zahteva detaljno praćenje i ispitivanje.

Kada je vreme za terapiju hormonom rasta?

Hormon rasta ili terapija hormonom rasta kod dece sa nedostatkom ovog hormona ima mnoge efekte, uključujući povećanje gustine koštanog tkiva, poboljšanje kvaliteta mišićne mase, smanjenje masnog tkiva, kao i uticaj na kardiovaskularne faktore i kognitivne funkcije kao što su percepcija, pažnja, pamćenje, govor i jezičke sposobnosti.

Mnogi roditelji se pitaju da li je nisko dete zdravo dete, a na ovu temu govori dr Vesna Cvetković: „Istraživanja učestalosti i uzroka niskog rasta pokazuju da većina dece, i do 89% dece može biti zdravo, a nisko. Dakle, to su zdrava niska deca. Uglavnom, to su deca niskih roditelja.“

U društvu, niska visina može dovesti do socijalne izolacije ili diskriminacije. Zato je važno da se problem niskog rasta prepozna i leči na vreme, jer se optimalni rezultati postižu ukoliko se sa terapijom započne pre puberteta. Na vreme započeta terapija pruža najbolje šanse za postizanje zadovoljavajuće finalne visine u odraslom dobu.

Dete može biti nisko, a zdravo

Rast deteta je složen i dinamičan proces koji zavisi od kombinacije genetskih faktora i uticaja sredine. Iako se ponekad roditelji zabrinu zbog sporijeg rasta svoje dece, važno je znati da više od 90% dece niže visine zapravo raste potpuno zdravo i u skladu sa svojim genetskim predispozicijama. Individualne razlike u tempu rasta ne znače nužno da postoji bilo kakav zdravstveni problem.

Roditelji treba da imaju poverenja u prirodni tok razvoja svog deteta i pružaju deci podršku, zdravu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i kvalitetan san jer su to najbolji uslovi za optimalan rast i razvoj. Osim toga, važno je podsetiti se da svako dete raste i razvija se jedinstveno, pa poređenje sa drugima nije uvek korisno.

Istraživanja pokazuju da je preko 90% niske dece potpuno zdravo. Rast čini jedan vitalni deo dečijeg razvoja i odvija se pod uticajem brojnih genetskih činioca i faktora okoline. Zdravo dete raste svojim tempom!