Razmišljam o velikoj porodici. Zapravo, maštam. Želim da imam puno dece, da budu jedni drugima podrška, prijatelj i oslonac. Da jedni drugima i meni budu sreća.

I onda me sudbine koje lebde oko nas udare po sred malog mozga i uplaše me do granica da mi se svaki nerv u telu zaledi, osim onih par zaduženih da mi unesu nemir u dušu.

Šta ako ne bude samo sreća…

Uvek sam rekla da razumem sudbinu, ali mislim da nisam dosledna u toj svojoj izjavi. Sudbina je, po mom nekom nahođenju, kada mogu da kažem „samo neka je po redu“, ali šta ćemo kada je ovaj red narušen. Ti neki mladi životi, nema ih, gase se, nestaju. Greškama bahatih i pijanih vozača, nemarnosti države i društva, ali i samoubistvom. (upravo me ovo poslednje najviše i plaši, ako se uopše ovo može gradacijski postaviti).

Šta navede jednu mladu ruku da se sama na sebe digne?

Čitajući o tome šta je to samoubistvo  ovo se činilo kao najobuhvatnija definicija  – Samoubistvo je akt poništenja sopstvenog života. Suicidne osobe su sebe ubile i pre nego im je srce prestalo kucati. One su živele zarobljene u svom telu sa svojim mislima o tome kako su sebi i svetu nebitni.  Izgube se u svojoj depresiji i nemoći da to sa nekim podele i da se sa tim izbore. Ja neću dalje analizirati kako i zašto, umara me da o tome razmišljam. Plašim me, tačnije. Umesto toga..

Drago dete, važno si! Mnogo si važno!!! Bitno si svojoj majci, ocu, bratu,  sestri. Važno si svojoj ulici, svojoj zgradi, svom gradu, državi. Važno si svetu! Radost si svakoj baki kojoj si se u prolazu nasmejalo i svakom prodavcu kom si reklo „hvala“ nakon kupljenih papirnih maramica kojima brišeš suze dok si sam u uglu svoje sobe. Baci te maramice i plači glasno! Izađi i reci svojoj majci da nisi dobro, reci da ne znaš šta te muči i da si tužan, da želiš ovo ili ono.. ali živi!! Živi zbog sebe i zbog svih nas! Nemoj misliti da ćeš nas svojim prestankom rešiti neke umišljene boli koju misliš da nam stvaraš, napravivši nam onu pravu, neizricivu i neprolaznu žal. VOLJEN SI I SAMO TI SI BITAN!

Još nešto, psihijatar je doktor kao i svaki drugi. Kako lečiš pokvaren zub, tako leči i dušu. Psihijatar je tu kada te boli duša, a dušu nije sramota lečiti!

Ako razmišljate negativno o sebi i životu i imate suicidne misli, sledeći brojevi su vam dostupni za ANONIMAN razgovor sa stručnim licima:

SOS linija za prevenciju samoubistava : 011/7777-000

Institut za mentalno zdravlje:  011/3307-500

Centar Srce: 0800-300-303