Štitna žlezda je mala, ali izuzetno važna žlezda smeštena na prednjem delu vrata. Njena glavna uloga je proizvodnja hormona koji regulišu metabolizam, nivo energije, telesnu temperaturu, pa čak i raspoloženje.
Kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba – bilo da je reč o hipotireozi (usporenom radu) ili hipertireozi (pojačanom radu) – ceo organizam to oseća.
Iako ishrana nije lek za bolesti štitne žlezde, ona može imati snažan podržavajući efekat. Određene namirnice sadrže nutrijente ključne za pravilan rad ove žlezde, dok druge mogu ometati njenu funkciju ako se konzumiraju u prekomernim količinama.
U nastavku je pregled svakodnevnih namirnica koje mogu prirodno podržati rad štitne žlezde, uz savete kako ih uključiti u ishranu.
Jodirana so
Jod je esencijalan za sintezu hormona štitne žlezde. Bez dovoljne količine joda, štitna žlezda ne može normalno da funkcioniše, a njegov nedostatak može dovesti do hipotireoze i gušavosti.
Savet: Koristite jodiranu so u umerenim količinama. Previše joda takođe može biti štetno, zato se dodaci ne preporučuju bez nadzora lekara.
Jaja
Jaja su bogata selenom, jodom i vitaminima B grupe, koji su važni za zdravlje štitne žlezde. Selen štiti štitnu žlezdu od oksidativnog stresa, dok vitamin B12 često nedostaje osobama s poremećajima štitne žlezde.
Savet: Uključite celo jaje, ne samo belance, jer se većina korisnih nutrijenata nalazi upravo u žumancetu.
Masna riba – izvor omega-3 i selena
Losos, skuša, sardine i slična riba bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje deluju protivupalno i mogu pomoći kod autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hašimotovog tireoiditisa. Takođe sadrže selen i vitamin D, koji su važni za imuni i hormonski sistem.
Savet: Pokušajte da konzumirate masnu ribu makar dva puta nedeljno.
Brazilski orah
Brazilski orasi sadrže najveće prirodne količine selena, minerala koji pomaže u konverziji hormona T4 u njegov aktivni oblik T3. Takođe štiti štitnu žlezdu od upala.
Savet: Već 2–3 brazilska oraha dnevno dovoljna su da zadovoljite dnevne potrebe za selenom.
Lisnato zeleno povrće
Spanać, blitva i kelj bogati su magnezijumom, gvožđem i antioksidansima, a podržavaju i funkciju jetre, koja ima važnu ulogu u regulaciji hormona.
Napomena: Ako imate problema sa štitnom žlezdom, povrće iz porodice kupusnjača (kao što su brokoli i kupus) konzumirajte termički obrađeno, jer sirovo može ometati apsorpciju joda kod osoba koje već imaju hipotireozu.
Bobičasto voće
Borovnice, jagode i maline prepune su antioksidanasa koji štite štitnu žlezdu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Ovo je posebno važno kod autoimunih bolesti štitne žlezde.
Savet: Ubacite šaku svežeg ili zamrznutog bobičastog voća u jutarnji smuti ili ovsenu kašu.
Beli luk
Beli luk ima snažna protivupalna svojstva i podržava imuni sistem. Može biti koristan kod autoimunih bolesti štitne žlezde jer smanjuje nivo hronične upale u telu.
Savet: Konzumirajte ga sirovog, ako je moguće, jer tako zadržava najviše aktivnih jedinjenja.
Batat (slatki krompir)
Batat je bogat vitaminom A, koji je važan za pretvaranje hormona štitne žlezde i zdravlje ćelijskih receptora. Takođe obezbeđuje stabilan nivo šećera u krvi, što pomaže kod hormonalne ravnoteže.
Savet: Ispecite ga u rerni sa maslinovim uljem i začinima – jednostavno i hranljivo.
Male promene, velika podrška
Zdravlje štitne žlezde ne zavisi samo od jedne namirnice ili dodatka ishrani, već od uravnoteženog pristupa ishrani, redovnih lekarskih kontrola i slušanja sopstvenog tela.
Uključivanjem navedenih svakodnevnih namirnica u ishranu možete prirodno podržati funkciju štitne žlezde i pomoći svom organizmu da radi uravnoteženije, piše N1.
