Svako od nas već se na neki način susreo s prevarom, bilo da ju je izvršio kolega, prijatelj, član porodice ili mi sami. Međutim, za neke ljude čini se nemogućim ostati veran drugoj osobi.

O neverstvu je govorila Marija Remškar, bračnia i porodična terapeutkinja za Metropolitan.si.

Preljuba je stara koliko i institucija braka, i upravo toliko star je i tabu s njom povezan.

Ako je brak nekada bio prvenstveno ekonomska institucija, danas je romantična veza. I dok je preljuba nekada dovodilo u pitanje bezbednost i ugled osobe, danas nosi i krizu identiteta, jer prevareni partneri često postavljaju pitanje: „Ko si ti, ko sam ja, ko smo mi?“

Afera nam može potpuno srušiti tlo pod nogama. Međutim, varanje nije uvek vezano uz seksualnu prevaru; može biti i onlajn afera, skriveni profil na aplikacijama za upoznavanje, zavisnost od pornografije, emocionalno intiman odnos s kolegom i slično, objašnjava Marija Remškar.

„Prema Ešter Perel, belgijskoj psihološkinji i bračnoj terapeutkinji, nevera uključuje tri elementa: tajnost, seksualnu alhemiju i emocionalno uključivanje. Nije toliko reč o seksualnosti, koliko o osećaju živosti, novosti, uzbuđenja“, kaže terapeutkinja.

Nevera je kompleksna i višeslojna pojava, uzroci se mogu vrlo razlikovati od slučaja do slučaja. Može se raditi o nedostatku samokontrole, kada ljudi ne mogu odoleti iskušenju, o zavisnosti od adrenalina koji osećaju svaki put kad učine nešto zabranjeno, o zavisnosti od seksa, a i neki poremećaji ličnosti mogu povećati rizik od prevare.

„Ljudi s poremećajem antisocijalne ličnosti skloni su impulsivnom, neodgovornom ponašanju, uključujući i neveru; za osobe s poremećajem narcističke ličnosti karakteristično je nedostatak empatije, usmerenost na vlastite potrebe, nepoštovanje partnera, što može dovesti do neverne“, opisuje terapeutkinja.

„Osoba koja je neverna možda očekuje od svog partnera da će ispuniti sve njene emocionalne i fizičke potrebe ili da se brine o njoj u svakom pogledu, što ukazuje na nezrelost i nepreduzimanje odgovornosti za sopstveni život. Kako se to naravno ne događa, oseća opravdanost da to potraži van veze“, kaže terapeutkinja.

Potreba za spoljašnjom stimulacijom

Takva osoba obično ne zna da izrazi svoju potrebe u vezi, niti da reši sukobe s partnerom, pa neprestano beži u afere koje su joj svojevrsni beg od stvarnosti.

„Verovatno je i nisko samopouzdanje i potreba za potvrdom, zavisnost od zaljubljenosti, stalna potreba da budemo nekome zanimljivi, privlačni, važni… Možda afere koriste kao sredstvo za ispunjenje unutrašnje praznine, ili se jednostavno osećaju poligamnim i vernost jednoj osobi ne smatraju svetinjom. Ukratko, razloga može biti puno, i obično se međusobno preklapaju“, tvrdi terapeutkinja.

Postojeća ozbiljna veza za njih može predstavljati osećaj sigurnosti, društveni status, ili se iza toga mogu kriti deca i zajednička imovina.

„Možda se uvek iznova nadaju se da će ovaj put uspeti da ostanu verni, u čemu su možda uspešni dok traje faza zaljubljenosti. Zatim počinju da osećaju dosadu, jer im neprestano potrebna nova stimulacija“, smatra Remškar.

U samom srcu prevare uvek postoji želja, a samo zavisi od nas da li ćemo je slediti.

„Svi smo već bili neverni u svojoj mašti, snovima. Ako nam vernost nije vrednost, sledićemo svoju želju bez većeg osećaja krivice. Ako jeste, bićemo podeljeni između moralne vrednosti i svoje želje. Ljudi koji varaju često tvrde da se osećaju nemoćno i da se jednostavno ne mogu odupreti iskušenju, slično kao zavisnici. Osećaju to kao da nemaju izbora, ali izbor uvek postoji. Ako ne možete sami prekinuti obrazac nevere, preporučljivo je da potražite stručnu pomoć“, kaže Remškar.

Opravdanje varanja

Osoba koja je konstantno neverna često će delovati distancirano, neće biti sposobna za emocionalnu bliskost, stalno će biti zauzeta prikrivanjem, sakrivaće svoj telefon, tajno će odgovarati na pozive i poruke, verovatno će biti napeta, tajnovita i izmišljaće izgovore za izlaske.

„Ako na varanje gledamo kao na nešto moralno sporno, verovatno ćemo osećati sram i krivicu koji će nas motivisati da s tim prestanemo, što nije uvek lako. Ljudi koji varaju često će tražiti izgovore zašto je varanje u njihovom slučaju opravdano i time ublažiti neugodne osećaje, ili čak neće osećati sram i krivicu uopšte. Boje se samo negativnih posledica, kao što su razvod, raskid i njihove posledice. Nije retkost da pojedinci koji su bili neverni ne žale sam čin afere, već njene posledice i činjenicu da su povredili partnera. Tamo gde postoji iskreno žaljenje, još uvek postoji nekoliko mogućnosti za analizu afere i postavljanje veze na nove temelje, ali ako toga nema, nema smisla ustrajati u takvoj vezi“, zaključuje terapeutkinja.

Izvor: citymagazine.danas.rs