Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

“Kinder

Život

Zašto uvek donosite pogrešne odluke?

Ili zašto samo pogrešne odluke pamtimo

Objavljeno

Fotografija: istockphotos

Da li ste nekada razmišljali koliko odluka donesete u toku dana, do 10, na stotinu ili hiljadu? Naučnici veruju da je tačan odgovor poslednji u nizu, dakle, većine verovatno niste ni svesni. Neke odluke su veoma važne za dalji tok života, da li želite da upišete fakultet, venčate se ili dobijete decu, dok u drugu grupu spadaju one svakodnevne, kao što je izbor jela za ručak. Takođe, nekada se ispostavi da ste napravili pravi izbor, nekada omanuli, a ukoliko vas interesuje zašto, ostanite sa nama i u nastavku.

Kada se osvrnete u prošlost, verovatno se pitate kako ste mogli da napravite tako lošu procenu neke situacije. Naravno, uglavnom preispitujete krupne odluke, kao što su odabir pogrešnog supružnika ili modela automobila. Međutim, nekada vam nije jasno zašto ste se odlučili za odeću koja vam ne stoji, kao što su farmerke. Donošenje odluka predstavlja proces koji treba razumeti, kako bi se one loše svele na minimum. U redovima koji slede očekuju vas razlozi koji stoje iza pogrešnih izbora.

1. Mentalne prečice

Kada biste razmišljali o svim mogućim posledicama neke odluke, ne biste puno toga postigli u danu. Mozak se stoga služi prečicama, koje se stručno nazivaju heuristike. One nekada dovode do pozitivnog ishoda, a veoma često i do brzopletih grešaka. Jedna od metalnih prečica je sidrenje, koje učini da se pojedinac previše fokusira na podatke koje ima u tom trenutku. Zatim, sledi donošenje naknadnih procena. Na primer, želite da kupite kuću i znate kako se kreću cene nekretnina u kraju koji vas interesuje. Vođeni pretpostavkom, veliki su izgledi da ćete pregovarati u tom novčanom rangu. Postoje istraživanja koja su se bavila ovom temom, a čiji rezultati potvrđuju uticaj heuristika na donošenje odluka. Kako biste poboljšali ovu veštinu, oslonite se na razum, a ne samo na ono što vam je poznato.

2. Upoređivanje

Prilikom kupovine vodite se upoređivanjem cena više sličnih proizvoda, a zatim se odlučite za onaj koji deluje najpovoljnije. Međutim, ponekad je teško povući paralelu, jer je reč o predmetima koji nisu za poređenje. Na primer, ukoliko vam neko kaže da ćete uštedeti 25 dolara prilikom kupovine proizvoda koji košta 75, verovatno biste se odvezli koji kilometar dalje da iskoristite ponudu. Međutim, isto to umanjenje od 25 dolara ne bi bilo značajno ukoliko proizvod košta 10.000 dolara. Interesantan je podatak da bi ljudi pre ostali kod kuće u drugom slučaju, pošto je reč o skupom artiklu. Popust je u oba slučaja 25 dolara, ali prikom odlučivanja upoređujete koliko novca biste uštedetl, naspram toga koliko treba da platite. Umanjenje za kupovinu prvog artikla doživljavate kao osetno, a za kupovinu drugog kao nedovoljno. Često prilikom donošenja odluka izvodimo brzoplete zaključke. Stoga je potrebno razmisliti da li nam nešto treba, jer nam se često samo čini da je nešto dobro za nas.

3. Neosnovan optimizam

Ljudi imaju urođen optimizam koji zna da ih prevari. Rezultati jednog istraživanja govore u prilog tome, jer su ispitanici verovatnoću da se dogodi nešto loše, kao što su pljačka ili neizlečiva bolest, shvatali realno kada se slagala sa njihovim pretpostavkama, a umanjivali kada bi procenat rastao. Razlog je jednostavan, obično verujete da se loše stvari događaju drugima, a da će vas zaobići. Nekada čak idete korak dalje, pa razmišljate šta je ta osoba možda uradila da doprinese tom scenariju. To vam omogućava da sebe ubedite da ste drugačiji, a ne podložni nemilim događajima, kao i svako drugi. Sa druge strane, treba napomenuti da verovanje u srećan ishod govori o vašem samopouzdanju, a ne o magičnom štapiću koji će posložiti sve na svoje mesto. Međutim, prevelika očekivanja i sigurnost u svoje sposobnosti i veštine ne znače da su odluke koje donosite prave. Posebno treba biti oprezan kada je u pitanju nezdrav način života, jer se dešava da osobe pored upozorenja lekara misle da se njima neće desiti bolest, što je posledica potpuno neosnovanog optimizma.

Izvor: citymagazine.danas.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne