Sve češće se u medijima i na društvenim mrežama mogu videti obaveštenja gde se traže ostarela lica kojima se gubi svaki trag. Svima je tada jasno da je verovatno u pitanju staračka demencija i da su se nesretni ljudi negde izgubili i ne znaju put do kuće.

Demencija je opšti pojam koji se odnosi na probleme u misaonim procesima, teškoće u rasuđivanju, zaključivanju, planiranju i pamćenju. Najčešće se javlja kao posledica oštećenja mozga uzrokovanog različitim bolestima i stanjima, te oslabljenim dotokom krvi i kiseonika do mozga. Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije. Takođe i Parkinsonova bolest, moždani udar ili vaskularni problemi mogu postepeno dovesti do nekog oblika demencije. Često se Alchajmerova bolest i demencija poistovećuju, jer su im siptomi zapravo veoma slični. Istraživanja su pokazala da se Alchajmerova bolest javlja mnogo godina pre nego što dođe do pojave prvih simptoma. Daleko veći procenat se javlja kod osoba u starijoj životnoj dobi pa se demencija često opisuje kao bolest starih ljudi iako se može javiti i kod mlađih pacijenata.

Demencija i njeni najčešći siptomi

Simptomi demencije se veoma razlikuju od osobe do osobe, kao i od stadijuma u kojoj se javljaju, ali neki od najčešćih i najlakše uočljivih su:

– zbunjenost,
– zaboravnost,
– nemir i nervoza,
– smanjena koncentracija i pažnja,
– nestabilan hod,
– lutanje i gubljenje i u poznatom okruženju,
– ponavljanje pitanja,
– usporeno obavljanje uobičajenih aktivnosti,
– neracionalno korišćenje novca,
– problemi sa jezikom i razumevanjem,
– teškoće u čitanju i pisanju,
– depresija,
– anksioznost,
– nedostatak empatije,
– impulsivnost,
– halucinacije ili paranoja.

Treba naglasiti da je demencija progresivno stanje i da se simtomi od vrlo blagih i jedva primetnih vremenom pogoršavaju i umnožavaju. Stoga je neophodno obratiti se lekaru prilikom uočavanja prvih simptoma kako bi se odredila odgovarajuća terapija.

Svakodnevni život osoba sa demencijom

Kada pogledamo sve navedene simptome sa kojima se dementni ljudi suočavaju, jasno je da je njihov svakodnevni život veoma izmenjen, pogotovo u kasnijim fazama. Obavljanje jednostavnih aktivnosti poput hranjenja, oblačenja ili održavanja lične higijene predstavlja problem. O odlasku u nabavku i plaćanju računa da i ne govorimo. Često se kod ovih pacijenata zbog starosti javljaju i druge hronične ili akutne bolesti te im vrlo brzo bude potrebna dvadesetčetvoročasovna nega i pažnja. Stari ljudi oboleli od demencije se teško nose sa svim pomenutim simptomima. Vremenom može doći i do izliva besa ili agresije prema ukućanima. To stvara nove probleme u porodičnim odnosima i svakodnevnom funkionisanju. Broj prijatelja i poznanika se polako smanjuje, a najbliži se suočavaju sa svakodnevnom borbom da olakšaju i ublaže tegobe svojim najmilijima. Za negu ovakvih pacijenata potrebno je mnogo strpljenja i snage, koju zaposleni članovi porodice često nemaju. Zato se najpre pribegava unajmljivanju medisinskog kadra ili geronto domaćica  koje će brinuti o dementnoj osobi. U kasnijim fazama ni to nije dovoljno tako da starački domovi predstavljaju jedino moguće rešenje. Iako to može izazvati osećaj griže savesti ili krivice, ali u pojedinim situacijama to je jedino sigurno i bezbedno rešenje.

Da li je smeštaj u starački dom jedino ispravno rešenje za dementne osobe

Demencija se ne može lečiti, ali postoje neke stvari koje možete učiniti da sprečite demenciju. Iako se ne može lečiti, može se držati pod kontrolom farmakološkim i nefarmakološkim metodama.

Farmakološke mere podrazumevaju upotrebu različitih lekova koji deluju na mozak tako što ublažavaju simptome bolesti.

Nefarmakološke mere su dopuna farmakološkim i služe kako bi se poboljšao život kako dementne osobe, tako i njenog okruženja. Upravo iz tog razloga, posebno kada je reč o poslednjim stadijumima bolesti, dom za stare predstavlja najbolje rešenje za smeštaj ovih pacijenata. Iako u našem društvu to nije preterano popularno ni društveno prihvatljivo, ovo je često jedino moguće i ispravno rešenje.

Prednosti smeštaja dementne osobe u dom za stara lica

– Osobe koje borave u domu imaju dvadesetčetvoročasovnu stručnu pomoć i podršku.
– Dobijaju zdravstvenu negu.
– Imaju sigurnost da neće propustiti da uzme propisanu terapiju u odgovarajuće vreme.
– Nema opasnosti od povređivanja ili eventualnog gubljenja, jer je osoba pod stalnim nadzorom.
– Imaju zdrave i redovne obroke i po potrebi fizikalnu terapiju.
– Omogućen im je bogatiji društveni život.
– Pojedini domovi u ponudi imaju i usluge psihoterapeuta ili psihologa koji pruža savetodavnu pomoć.

Redovna poseta je uvek moguća i poželjna, a od osoblja zaposlenog u domu možete u svakom momentu dobiti informacije o svojim najmilijima. Smeštaj u dom je možda i najbolji način da se dementnim osobama omogući pristojan život i iole dostojanstvena starost.